Od geološke službe do naučne institucije od posebne važnosti

Nema razvoja rudarstva ako Geološki zavod Srbije ne dobije pravo mesto, ako ne bude mnogo prepoznatljiviji i nezaobilazna adresa za sva geološka istraživanja, kazala je nedavno ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović posle sastanka sa direktorom Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragomanom Rabrenovićem. Uspešno sprovedene aktivnosti te institucije, a reč je o realizaciji razvojnih, naučno-istraživačkih i međunarodnih projekata iz oblasti geologije, podzemnih voda, sanacije klizišta, kao i priprema inženjersko-geotehničkih istraživanja za lokalne samouprave potvrđuju da je Geološki zavod Srbije institucija od posebne važnosti za državu.

- Vlada Republike Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i Geološki zavod Srbije imaju za cilj da razviju rudarsku industriju i podrže investitore, jer je privredni rast, ekonomski razvoj i energetska stabilnost jedan od stubova nacionalne ekonomije, pa sve veća eksploatacija mineralnih sirovina postaje bitan i neminovan elemenat u nacionalnoj ekonomiji i daljem društvenom i ekonomskom razvoju. Poznavajući geološke potencijale zemlje Geološki zavod Srbije radi na povećanju učešća rudarske industrije u BDP-u sa sadašnjih 1,9 na 3,5 do 4 odsto, nudeći sve kapacitete kojima raspolažemo. Povećanje investicija u geologiji i rudarstvu doprineće porastu ostalih privrednih grana, ali i otvaranje novih radnih mesta.

U Srbiji su geolozi otkrili više od 95 odsto različitih ležišta mineralnih sirovina, tu su mnogobrojni rudnici, termalni i termomineralni resursi, inženjerskogeološki objekti. Međutim, nedostajala su nam, kaže Rabrenović, istraživanja koja su pokrenuta zahvaljujući dolasku stranih istraživačkih kompanija. To je bila i dobra prilika za zapošljavanje domaće pameti – naših geologa i rudara, koji su postali menadžeri ili saradnici u istraživačkim timovima tih kompanija.

- Već dokazano domaće, ali i sticanje novog znanja i upoznavanje sa savremenim istražnim metodama i tehnologijama, srpski geolozi su dali veliki doprinos u ovim istraživanjima. Na drugoj strani, naša zemlja je, između ostalog, dobila i jedan novi, obnovljeni i osnaženi istraživački potencijal, što je takođe značajno za budućnost srpske geologije.

Regionalni i evropski projekti

Geološki zavod Srbije godišnje realizuje oko 60 projekata iz oblasti regionalne geologije, hidrogeologije, geotehnike i ležišta mineralnih sirovina. Zavod je i punopravni član EuroGeoSurveys-a, koji se bavi rešavanjem pitanja od zajedničkog interesa u oblasti geonauka i njihovom promocijom kroz programe Evropske Unije. Od velikog značaja je i angažovanje Zavoda u programu Horizont 2020 koji se realizuje u okviru projekta GeoERA (Evropski istraživački prostor za geološka istraživanja radi pružanja usluga geološke službe za Evropu). Na projektu sarađuje 48 nacionalnih i regionalnih organizacija i institucija za geološko istraživanje iz 33 evropske države.

- GeoERA obuhvata četiri tematske oblasti: geo-energiju, podzemnu vodu, mineralne sirovine i informacionu platformu. Programom se finansira 15 istraživačkih projekata kojima je cilj da podrže integrisanje i efikasnije upravljanje pripovršinskim prostorom, odgovorniju i javno prihvatljiviju eksploataciju geoloških resursa. Geološki zavod Srbije uspešno učestvuje u pet GeoERA međunarodnih projekata koji se završavaju u februaru 2022. U januaru iste godine trebalo bi da krene i implementacija programa "Zeleni plan" koju sprovodi Evopska komisija sa ambicijom da se do 2050. postigne "energetski neutralna ekonomija".

Šta će se promeniti donošenjem izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima?

- Predviđenim izmenama i dopunama zakona značajno su proširene nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, čime stvaramo preduslov da država u većem kapacitetu i na odgovoran način podrži razvoj Geološkog zavoda Srbije. Sa druge strane, to će obezbediti neophodne informacije, podloge i drugo za realizaciju svih onih strateških ciljeva u oblasti rudarstva.

U stvari, Geološki zavod će se pitati za opravdanost studija i generalne projekte kapitalnih objekata Republike Srbije, kao i za realizaciju odobrenih geoloških istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina putem elektronskog servisa E-rudarstvo, što bi ubrzalo procedure i skratilo rokove na optimalan nivo. Uz bolje pozicioniranje struke Geološkom zavodu biće omogućena izrada karata i unapređenje vođenja geološkog informacionog sistema.

- Uvođenjem Geološkog zavoda Srbije u samu proceduru dobijanja odobrenja za geološka istraživanja uređuje se sama oblast geologije i rudarstva i prate globalni trendovi upravljanja mineralnim sirovinama sa državama u Evropskoj uniji, ali se i vrši usaglašavanje sa zakonskom regulativom i viđenjem Geološkog zavoda kao Nacionalne geološke kuće.

Sagovornik objašnjava da će nova zakonska regulativa ne samo ubrzati razvoj rudarstva, već će biti omogućeno i domaćinsko upravljanje mineralnim sirovinama, kroz primenu najnovijih savremenih tehnologija u procesu najboljih rešenja ekstrakcije i izgradnji rudničke i rudarske infrastrukture, uz poštovanje ekoloških standarda zaštite radne i životne sredine. Zakon pruža transparentne i stabilne uslove za investicije u rudarstvo i geološka istraživanja, posebno u eksploataciji i preradi mineralnih resursa, kao i u sferi koncesionarstva.

- Jednom rečju, donošenjem novog unapređenog i savremenog zakona i čitavog seta novih podzakonskih akata, uvođenjem elektronskog rudarstva, ubeđeni smo da će se stvoriti mnogo bolji uslovi u pogledu smanjenja rizika i sigurnosti investicionih ulaganja u rudarski sektor, kao i u oblasti domaćinskog planiranja i čuvanja našeg mineralnog bogatstva, bolji i transparentni uslovi za efikasnija i racionalnija geološka istraživanja mineralnih sirovina.

Digitalizacija

Pandemija korona virusa nije ugrozila, niti je ostavila posledice na rad Geološkog zavoda Srbije. Obavljeni su i na vreme završeni svi planirani terenski i laboratorijski radovi, a posao je urađen bez ikakavog kašnjenja zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama i radu na daljinu. Upravo digitalizacija dovela je do pokretanja izrade aplikacije odnosno geoportala.

- Geološki zavod Srbije razvija Android aplikaciju koja će biti potpuno besplatna za preuzimanje na Gugl prodavnici i omogućavaće najbrži, najjednostavniji, moderan pristup informacijama u vezi sa geologijom Srbije. Svaki korisnik aplikacije, bilo da je geolog ili zainteresovan za geologiju imaće uvid u geološki potencijal određene lokacije, zone klizišta, biće to interaktivna karta sa ležištima i pojavama mineralnih sirovina, zatim geomorfološke i karte sa drugim geološkim obeležjima. Korisnicima će biti dostupni geološki, geoekološki, hidrogeološki, geomehanički podaci, geološka zbirka, kao i ostali projekti po ugledu na evropske zemlje.

Ovakav sistemski iskorak predstavljaće, smatra Dragoman Rabrenović, snažan alat za ostvarivanje strategije upravljanja mineralno sirovinskim kompleksom sa osnovnom idejom ostvarivanja dugoročnog cilja rudarskog sektora

Inače, Geološki zavod Srbije je naučna institucija čiji koreni vode poreklo od 1884. godine kada je pod upravom Ministarstva finansija Kneževine Srbije pri rudarskom odeljenju rudnika Majdanpek formirana "geološka služba". Za istoriju geološke delatnosti bitna je i 1930. godina, jer je tada osnovan Geološki institut Kraljevine Jugoslavije. Onda sledi formiranje Geozavoda, pa Geoinstituta, a pre 10 godina spajanjem dve geološke kuće nastao je sadašnji Geološki zavod Srbije.