Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Vojno vazduhoplovstvo – ljubav i izazov

Vladimir Jovanović, kadet pete godine Vojnog vazduhoplovstva na Vojnoj akademiji
Foto: mod.gov.rs
Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Vladimir Jovanović, kadet pete godine Vojnog vazduhoplovstva na Vojnoj akademiji, sa nastavnikom kapetanom Aleksandrom Živakom imao je svoj prvi informativni let na avionu G-4.

– Prvi utisci su da je to veoma ozbiljan avion, ali osećam samo zadovoljstvo i radujem se novim letovima i nadam se da će ih biti mnogo – kaže kadet Jovanović.

Put do prvog leta na vazduhoplovu Super Galeb G-4 pun je izazova, a počinje selekcijom kandidata za upis na Vojnu akademiju za smer Vojno vazduhoplovstvo. Proces selekcije traje tri meseca. Najpre se rade lekarski pregledi na Vojnomedicinskoj akademiji, koji traju šest dana, a sedmog dana radi se centrifuga na aerodromu u Batajnici. Tog poslednjeg dana utvrđuje se da li je kandidat podoban za smer Vojnog vazduhoplovstva.

Po završetku tih provera odlazi se na selektivno letenje i padobransku obuku, koja se sastoji iz dva skoka. Selektivna obuka obuhvata i nalete u trajanju od 10 časova, pri čemu instruktori ocenjuju da li se kandidati snalaze u prostoru, kakva im je orijentacija. Na kraju se rezultati svih provera sabiraju i odlučuje se ko nastavlja školovanje za pilota.

Kadetima Vojne akademije na smeru Vojno vazduhoplovstvo, treća i četvrta godina studija rezervisane su za letove na školskim avionima Lasta-95.

- Na Vojnoj akademiji smo imali priliku da se bavimo vojno-mašinskim inženjerstvom. Stekli smo znanja o aerodinamici i performansama leta aviona što nam je dalo dobru osnovu za razvijanje praktičnih znanja, odnosno upravljanje avionom – ističe Marko Stojančević, pilot kadet na Lasti-95.

Na avionu tipa Lasta realizuje se početna i osnovna obuka, a sam vazduhoplov svojom savremenom digitalnom avionikom i uređajima obezbeđuje obuku u osnovnom, navigacijskom, figurnom, instrumentalnom i noćnom letenju. Time se stiču svi uslovi da kadeti imaju odličnu pripremu da na završnoj,
petoj godini školovanja sednu za komande aviona Super Galeb G-4.

Kadeti koji završe obuku na avionu Super Galeb G-4 postaju pripadnici eskadrila u sastavu 204. i 98. vazduhoplovne brigade. Kao mladi potporučnici, pred sobom imaju veliki broj ciljeva, među kojima je sigurno i težnja da postanu piloti na avionu MiG-29, što predstavlja privilegiju i čast, ali i obavezu za stalnim usavršavanjem i napredovanjem.

Posle teoretskih priprema i velikog broja sati provedenih na simulatoru, mladi piloti stiču uslov da uđu u kabinu aviona MiG-29 i otpočnu obuku za pilota jednog od najcenjenijih aviona u svetu.

Potporučnik Žarko Žarković je 2020. godine iz 252. školsko-trenažno-avijacijske ekadrile prešao u 101. lovačku eskadrilu, čime je, kako kaže, ostvario svoj životni san.

- Još kao mali gledao sam avione koji nadleću moje rodno mesto, nedaleko od batajničkog aerodroma, pa su se ta želja i ljubav u meni javile kada sam bio četvrti razred osnovne škole i već tada sam odlučio da upišem Vojnu gimnaziju, a kasnije i Vojnu akademiju, smer Vazduhoplovstvo. Ljubav prema letenju i ljubav prema otadžbini odvele su me na pravi put, na mesto gde se ove dve ljubavi spajaju – objašnjava potporučnik Žarković.

Najmlađi pilot 101. lovačke eskadrile, jedan je od trojice pilota koji su prešli iz 252. školsko-trenažne eskadrile i koji prolaze kroz proces preobuke za MiG-29. Preobuka se sastoji od tehničke učionice u trajanju od pet nedelja, gde se obrađuje kontrukcija aviona, sistemi koje avion poseduje i njihovi načini primene, nakon čega sledi zemaljska priprema, u trajanju od dve nedelje, gde će učiti tehniku pilotiranja avionom MiG-29. Posle sedam nedelja teoretske nastave, slede ispiti, kako usmeni, tako i pismeni. Kruna preobuke je letačka obuka na vazduhoplovu MiG-29.

Neki piloti imali su priliku da svoju obuku završe u Ruskoj Federaciji gde su stekli potrebna znanja za upravljanje ovim vazduhoplovom. Kapetan Petar Stefanović, pilot 101. lovačko-avijacijske eskadrile je posle završetka Vojne gimnazije imao priliku da studira u Kolorado Springsu, u Vazduhoplovnoj akademiji oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država. Neobičan put obrazovanja ga je nakon letačkih obuka koje je imao u Srbiji na vazduhoplovima V-53 Utva i Super Galeb G-4, odveo u Rusiju na preobuku za MiG-29, navoldi se u tekstu Ministarstva odbrane Republike Srbije.

- U Ruskoj Federaciji imao sam priliku da ovladam veštinama osnovne i borbene obuke, i da tamo još jednom idem na naprednu letačku obuku. Oni imaju velike vazduhoplovne centre i u skladu sa tim obuka je bila kvalitetno struktuirana i odlikovala se velikim intenzitetom letenja – ističe kapetan Petar Stefanović.

Motivaciju za dalje usavršavanje kapetan Stefanović nalazi u ovladavanju novim tehnikama pilotiranja koje su specifične za svaki vazduhoplov.

- Osećaj kada ovladate novom tehnikom pilotiranja je nešto što se ne može osetiti nigde drugde, što je vid motivacije za dalje napredovanje i takmičenje sa sobom – naglašava kapetan Stefanović i dodaje da je poziv vojnog pilota za visokomotivisane osobe, koje žele da se konstantno takmiče sa sobom i koje žele da ovladaju veštinom koja nije nimalo laka i sve to uz saradnju sa divnim ljudima i sticanjem prijateljstava za ceo život.

Ostali naslovi

Kako Sistem elektronskih faktura može da pomogne u modernizaciji poreskog sistema u Srbiji
Srpska ekonomija
Sa prof. dr Ljubodragom Savićem sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o prednostima i izazovima digitalizacije poreskog sistema u Srbiji
Cilj je da nauku i obrazovanje u Srbiji podignemo za lestvicu više
Srpska ekonomija
Rešenjem o imenovanju posebnog savetnika ministra Prosvete Slavice Djukić Dejanović, izabran je profesor doktor Vladimir Jakovljević, još uvek aktuelni dekan FMN u Kragujevcu. To je još jedno priznanje našem poznatom društvenom radniku
Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice
Piše: Vesna Zdravković
Ono što je u zdravstvu dom zdravlja to je opština za njene građane. Lekari opšte prakse daju prvu pomoć u lečenju pacijenata, dok je opština mesto na kojem se rešavaju problemi građana iz različitih oblasti, najviše infrastrukturne prirode. Kako funkcionišu stvari na lokalu pitali smo i saznali od Ivone Fuštić koja radi u kabinetu predsednika opštine Zvezdara
U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu
Srpska ekonomija
Povodom informacije dobijene iz Sokoja, da je Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, te da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora, upriličili smo razgovor sa gospodinom Manojlovićem, na ovu , ali i druge aktuelne teme iz života i rada Sokoja
Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU
Piše: Ljiljana Staletović
Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora
Srpska ekonomija
Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj. Delegaciju Sokoja predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja
Prioritet - briga o svim kategorijama društva
Piše: Ljiljana Staletović
Ulaganje u infrastrukturu je ključno, ali podrška u zapošljavanju i samozapošljvanju, kulturni i sportski sadržaji, edukativne aktivnosti, obrazovanje, čine život lakšim i usmeravaju parove da porodice vraćaju korenima i opredeljuju se za istinske vrednosti i kvalitetniji život, kaže Bojana Božanić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Čajetina
Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu
Srpska ekonomija
U Banja Luci je nedavno bila promocija knjige „Fiziologija“ koju je priredio tim stručnjaka sa FMN u Kragujevcu. Ovaj fiakultet je najbolje rangiran naš fakultet na Šangajskoj listi i to je razloga da profesor dr Vladimir Jakovljević ima razloga da bude ponosan na svoj tim
Ćutanje uprave prelazi u istoriju
Piše: Ljiljana Staletović
Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa vlasti. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj dobija novi informacioni sistem
Piše: Vladimir Đurić
Direktor Sokoja Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema. O važnosti ovog događaja pričali smo sa direktorom Sokoja Dejanom Manojlovićem