Mali ugostitelji u većem problemu

Koronavirus, mere i vanredno stanje uvedeni zbog pandemije pogodili su ugostitelje, ali posebno male lokale. Veliki sistemi, noćni klubovi lakše se oporavljaju. Sa mesec dana po popuštanju mera oni vraćaju gubitke, međutim, malim ugostiteljima je mnogo veći problem, rekao je za Srpsku ekonomiju vlasnik jednog prestoničkog kafića Vojislav Stanković.

- Pomoć države je bila dobra, značilo je posebno za očuvanje zaposlenosti, ali je izostala direktnija i konkretnija pomoć. Lični stav je da ne treba bilo šta poklanjati, otpisivati, opraštati, samo je ugostiteljima trebalo odobriti određene kredite, po povoljnim kamatama kako bi isplatili dugove i nastavili sa poslom bez opterećenja. Ovako, dugovi opterećuju poslovanje, a kod svih banaka ugostitelji su na crvenoj listi od prvog dana do danas - smatra Stanković. 

Prema njegovim rečima, problem je i način donošenja, zaoštravanja ili popuštanja mera. Menjalo se na nedeljnom nivou, a to je malo vremena ugostiteljima da se pripreme, organizuju radnike, nabave robu. Delotvornije bi bilo da su, kao u nekim drugim zemljama, mere čak i oštrije, donete na 15 ili 30 dana, a da su izmene najavljivane minimum tri dana ranije. Takođe, nastavlja Stanković, nije bilo uvek konzistentnosti u sprovođenju mera. Postojali su, kako kaže, povlašćeni.

- Kada je bila strogo zabranjena i šalterska prodaja, većina je poštovala, ali je u centru grada, na ekskluzivnim lokacijama i šetalištima bilo lokala koji su radili šaltersku prodaju, pa su čak bili i predmet novinarskih reportaža, a sve bez sankcija, što je kod onih koji su poštovali mere izazivalo nezadovoljstvo. Pored toga, u tom periodu kada nije bila dozvoljena šalterska prodaja, radile su trafike, kokičari i drugi objekti koji su prodavali hranu i piće, pa se dešavalo da ugostitelji ne smeju ni šaltersku prodaju, ali su im bašte pune građana koji su kupovali piće na trafikama i ko zna gde i sedeli po baštama. Od toga su ugostitelji imali samo trošak čišćenja đubreta koje su iza sebe ostavljali građani - naveo je Stanković. 

Ističe da je jasno da je država pokušala da se na najbolji način suprotstavi pandemiji, da su mere donošene u najboljoj nameri, ali bi u slučaju novih ograničenja, ove sugestije trebalo uzeti u obzir. Razna udruženja ugostitelja koja se udružuju sa frilenserima, ivent (event) industrijom i sl. nisu predstavnici većine ugostitelja i njihovi zahtevi nisu odražavali potrebe i mišljenja većine, posebno malih ugostitelja.

Stanković je rekao da je zabrinjavajuća uloga Privredne komore Srbije, koja, iako svi plaćuju članarinu, nije kroz svoj sektor za ugostiteljstvo organizovala da one koji ih plaćaju na bilo koji način sasluša, već se okrenula tzv. udruženjima.

- Bilo bi dovoljno da su otvorili portal gde bi svaki ugostitelj dao svoj predlog ili mišljenje. Ali to je za njih verovatno previše posla za sigurnu i redovnu platu - zaključio je Stanković.