ČOVEK KOJI JE UZDRMAO KABLOVSKI SISTEM SRBIJE

Vladimira Lučića poznajem gotovo tri decenije. Upoznali smo se još u fakultetskim danima, dok smo živeli u Studentskom domu „Slobodan Penezić”. U prijateljskom ćaskanju – pre nego što će mi objasniti kako je izazvao pravu pometnju u kablovskom spektru Srbije i regiona, te kakve su ambicije i strategija Telekoma – s nekom posebnom emocijom dotakli smo se tog dela života koji smo proveli na beogradskoj Zvezdari početkom devedesetih. Logično, putevi su nam se kasnije razišli, ali ponovo smo se sreli u centrali Telekoma Srbija. Ovo je njegova životna i profesionalna priča.

KAKO SAM SE ZAPOSLIO U TELEKOMU

Rođen sam u Šapcu, ali sam se posle četiri godine preselio u Užice. I zato se smatram Užičaninom.

Elektrotehnički fakultet upisao sam 1991. godine. Jedan od ciljeva čitave moje generacije bio je da što pre ode iz ove zemlje. Igrom slučaja, jedan događaj presudno je uticao na moj profesionalni status.

Kada sam 1996. završio fakultet i počeo da se interesujem za odlazak u inostranstvo, desilo mi se za to vreme nešto nesvakidašnje. Aplicirao sam za posao u Telekomu Srbija, i dobio ga, i to bez ikakve veze. Moram da kažem da su Dragan Racić, koji je bio predsednik komisije I moj prvi šef, i Rajka Jovović, koja je radila sa mnom, veoma pozitivno uticali na mene, jer sam video da i u državnim firmama postoje profesionalci. Bio sam zahvalan na tome što su je meni neko dao šansu verujući da ću biti uspešan. Oni su definisali moj profesionalni stav da ljudima treba dati šansu, koji sam sledio kada sam vodio MTS ili M:tel u Crnoj Gori. Od tog stava ne odstupam ni danas. Profesionalizam je moj ključni kriterijum za izbor saradnika.

ODLAZAK I POVRATAK

Imao sam sreće jer je Telekom krajem devedesetih počeo da razvija mobilnu telefoniju, tako da sam osim znanja sa ETF-a dobio i to stručno – mobilno znanje. Vrlo lako sam posle bombardovanja Srbije našao posao u „Eriksonu” u Švedskoj, a potom sam prešao u Nemačku, gde sam dobio zelenu kartu.

Posle promena 2001. tadašnji direktor Telekoma Draško Petrović ponudio mi je da budem tehnički direktor MTS-a, a kasnije i da ga vodim. Imam tu patriotsku crtu – a još kad si mlad, misliš da ima mnogo vremena pred tobom – i prihvatio sam ponudu. Sećam se da sam Petroviću rekao da mogu da ostanem samo šest ili devet meseci pošto za godinu dana moram da se vratim u Nemačku. Ostao sam, međutim, do danas u Telekomu, a ona zelena karta mi je propala.

deo konkurencije mi je u različitim periodima nudio posao, naravno uz odlične uslove, ali sve sam odbio. Jedini razlog zbog kojeg bih otišao iz Telekoma bila bi internacionalna menadžerska karijera.

Nemam, inače, previše slobodnog vremena i uglavnom ga provodim s porodicom. Bavim se i izučavanjem startapa jer se u Srbiji o tome još priča na amaterskom nivou, a to je tehnološka budućnost.

NAJVEĆI USPEH U KARIJERI

Odlazak u Crnu Goru i vođenje kompanije M:tel predstavljali su ozbiljan izazov za mene, jer je to bio mali operater koji je imao malo tržišno učešće i poslovao s gubitkom. Izvući takvu firmu u konkurenciji Telenora i Dojče telekoma zaista je veliki poduhvat.

MTS mi je, ipak, najveći uspeh u karijeri. U vreme kada sam došao u Telekom, Mobtel je bio toliko jak brend da je 063 sa šest cifara bio dominantan u biznis svetu, dok se 064 sa sedam cifara maltene smatrao sramotom. Uspeli smo, međutim, da dostignemo lidersku poziciju iako su u Srbiju ušli i Telenor i VIP.

IZAZOVI ZA TELEKOMUNIKACIONE GIGANTE

Svet se nalazi na pragu nove industrijske revolucije. Vozila s autopilotima, nanoroboti u ljudskim organizmima, robotizacija industrije, bilioni različitih senzora… Sve što će biti okosnica buduće industrijske revolucije imaće jedan zajednički činilac – povezanost na internet. Samim tim, telekomunikacioni nosioci infrastrukture i pružaoci usluga interneta postaju ključni faktor buduće tehnološke revolucije.

Telekomunikacione kompanije su pred velikim izazovom. S jedne strane, suočavaju se sa sve manjim prihodima od klasičnih usluga (voice i SMS), a s druge, sa zahtevima tržišta za sve veću brzinu protoka koja mora da se omogući svakom korisniku. Veliki izazov za telekomunikacione kompanije predstavlja i činjenica da su glavni igrači sa stanovišta prihoda i vrednosti na berzama postale nove digitalne firme (Google, Facebook, Amazon, Netflix itd.).

Dakle, da bi opstale, telekomunikacione kompanije moraju pronaći način za stabilizaciju pada prihoda od klasičnih usluga, obezbediti investicione kapacitete za izgradnju mreža za brz internet i transformisati kompaniju tako da bude konkurentna velikim digitalnim igračima (Google, Amazon, Netflix i dr.) kako bi se uzeo deo prihoda.

Smatra se da telekomunikaciona kompanija koja uspe da se transformiše ima velike šanse da bude ozbiljan konkurent velikim internet igračima jer za razliku od njih ima deo sopstvenog tražišta, direktan odnos s korisnikom, lakši način testiranja budućih servisa…

NAŠA STRATEGIJA PRATI SVETSKE TRENDOVE

Generalno, zbog te transformacije čitavo telekomunikaciono tržište u svetu se ukrupnjava. U zemljama se smanjuje broj infrastrukturnih provajdera tako što veći kupuju manje. Osim toga, težnja je i da operateri imaju sve četiri usluge (mobilna, fiksna, internet i TV), pa neki koji su ranije bili isključivo mobilni operateri aktivno kupuju kablovske operatere (npr. Vodafon). Primetno je i pregrupisavanje velikih operatera koji napuštaju manje interesantne teritorije (na primer, Telenor u našem regionu, Telefonica iz Češke, DT iz Albanije) i koncentrišu se na rad u onim zemljama gde će kao infrastrukturni operateri u sledećih desetak godina raditi sigurno i s dobrom profitnom marginom.

Strategija Telekoma je da se prilagodimo svetskim trendovima. To znači da u prvoj fazi budemo broj jedan kao infrastrukturni provajder u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Namera je da imamo što više prihoda i znatno veći profit. To je najvažniji kriterijum po kom transformišemo firmu.

U drugoj fazi započeli bismo proizvodnju digitalnih servisa i usluga koji će biti okosnica četvrte industrijske revolucije i samim tim ušli u utakmicu sa svetskim brendovima.

KABLOVSKI PROVAJDERI UDRUŽENO PROTIV TELEKOMA

Nažalost, na pragu 2020. mora da se konstatuje da je u Srbiji, za razliku od tržišta mobilne telefonije, tržište fiksne telefonije haotično, i da je mnogo šta od onog što je rađeno u proteklih dvadeset godina bilo na štetu Telekoma Srbija, što nije tipično čak ni za susedne zemlje kao što su Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Slovenija... Telekom Srbija je u oblasti fiksne telefonije i interneta sistematski urušavan. Bilo je tu i velikih grešaka Telekoma, jer je tek 2006. počela maloprodaja interneta, a tek u decembru 2008. IPTV-a, kada su kablovski i internet provajderi već pokupili najbitniji deo tržišta. Velika je greška, takođe, i to što se dugo vremena razvoj fiksne telefonije bazirao na bakarnoj parici umesto na optici. Telekom se zbog toga našao u lošijoj tehnološkoj poziciji od kablovskih provajdera.

Kablovski provajderi uvek su dobijali vetar u leđa od nekih poslovnih elita i poprilično na ilegalan način prvo raširili mrežu, došli do korisnika, a zatim se legalizovali. Paradoks je što 80 odsto kablovskih operatera i danas radi kršeći čak i osnovne zakonske propise. Oni i danas imaju „crne” i „bele” korisnike, tj. 20-30 odsto korisnika koje ne prijavljuju Poreskoj upravi za PDV.

Činjenica je i da su se kablovci trudili da ne napadaju jedni druge, tj. da im je jedini komercijalni konkurent bio uvek samo Telekom Srbija. Kao lider u kablovskom segmentu SBB je već pre više od deset godina shvatio značaj televizijskog sadržaja kao najveće prednosti nad Telekomom Srbija. Proizvodnjom sopstvenih i ugovaranjem ekskluzivnih sadržaja s brend kanalima, kao što su FOX kanali, SBB je napravio širok spektar kanala koje je davao svim kablovskim provajderima sem Telekomu. Zaista deluje paradoksalno što i najmanji kablovski provajder ima FOX kanale, a Telekom Srbija ih nema. Kablovski provajderi sve su više jačali i osim SBB-a počeli su da se javljaju i drugi koji su prelazili više od 100.000 korisnika. SBB je postao lider u distribuciji sadržaja, a njihovim razvojnim putem krenuli su i drugi kablovci. Tako je u Kopernikus pre tri godine ušao sa većinskim vlasništvom poljski fond Abris s jasnim planom velikog razvoja.

Sve je to doprinelo da Telekom Srbija ima pre svega mali broj televizijskih, a samim tim i internet korisnika, pogotovo u velikim gradovima, gde je profit najveći. Nažalost, došli smo do toga da u velikim centrima, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, imamo manje od deset odsto tržišnog učešća u fiksnom internetu i televiziji. Bilo je očigledno da Telekom, da je nastavio tako, ne samo da ne bi bio lider nego bi i izgubio dah i postao gubitaš.

ZAŠTO SMO ODLUČILI DA KUPUJEMO OPERATERE

Situacija Telekoma Srbija bila je, dakle, složenija nego situacija, na primer, Dojče telekoma u Nemačkoj ili Orangea u Francuskoj, koji su u svojim matičnim zemljama lideri i koji sada planiraju kako da digitalno transformišu firme da bi postali konkurentni. Telekom je imao dvostruki zadatak: digitalnu transformaciju i sređivanje tržišta koje je ugrožavalo njegove prihode.

Najlakši i najbrži način da to ostvarimo jeste akvizicija određenog broja kablovaca. Prvo smo to uradili u Crnoj Gori, gde se akvizicija pokazala kao uspešna, a sada u Srbiji i BiH. U RS smo u završnoj fazi kupovine dva kablovska operatera, Blicnet i Telerad, a u Srbiji smo kupili drugog i trećeg, Kopernikus i Radijus vektor, i jednog dosta kvalitetnog operatera u Beogradu i Pančevu – Avkom. Cilj nam je da kupimo i četvrtog, petog i šestog. Naravno, ne možemo da kupimo prvog SBB jer je postao preveliki, ali naša namera je da bar ukrupnimo tržište, što je svetski trend. Uradili smo tako više stvari istovremeno. Povećali smo svoju korisničku bazu, dobili infrastrukturu koja može bez problema da omogući brz internet, a generalno povećali profitabilnost po korisniku kada je reč o proizvodnji i ulaganju u sadržaj. Mnogo je lakše otvoriti neki kanal ili ući u proizvodnju neke serije kada se ima milion i po nego pola miliona korisnika.

Paralelno s preuzimanjem korisnika i izgradnjom infrastrukture započeli smo i proizvodnju sadržaja. To je svetski trend – telekomunikacijski operateri traže dodatan prihod, a kod nas je to još bitnije, jer naša direktna konkurencija SBB izuzetno ulaže u taj deo poslovanja. Tako smo posle Arene i sporta uveli i zabavni i serijsko-filmski sadržaj. Pustili smo kanal SUPERSTAR, koji je za kratko vreme ušao među deset najgledanijih kanala.

EKSKLUZIVNO: RTS 1 I 2 KOD NAS ĆE UVEK BITI NA PRVE DVE POZICIJE

Pošto su se čule priče da ćemo navodno pustiti informativni kanal K1 i da ćemo ga staviti na prvo mesto, moram da vam kažem da nemamo u planu takav kanal i da će RTS kod nas uvek biti na prvom mestu. Naš SUPERSTAR, koji nam je glavni interes pošto u njega trenutno najviše ulažemo, stavili smo na broj 3.

TELEVIZIJE I HOTELI

Oni koji nas napadaju iznose dve kontradiktorne teze: da Telekom kupuje kablovske operatere koji ništa ne vrede, ali da će s njima postati toliko dominantan da će kontrolisati medijski prostor. Pa jedno i drugo nikako ne idu zajedno.

Prošle godine prodat je i SBB, za 2,5 milijardi evra. Analizom te prodaje i sličnih transakcija u Evropi u poslednjih godinu dana, može se videti da je naša kupovina kablovskih operatera bila odličan potez i s poslovnog i s ekonomskog stanovišta.

Neosnovano nas prozivaju i zbog toga u šta su bivši vlasnici Kopernikusa i Radijus vektora uložili novac od prodaje. Šta Telekom ima s tim što je jedan vlasnik kupio televizije, a drugi, prema navodima medija, hotel koji je bio u Miškovićevom vlasništvu? Apsolutno ništa.

PLANOVI I AMBICIJE TELEKOMA

Plan Telekoma je da 2019. konsolidujemo sve što smo kupili. A ako budemo poredili 2019. i 2020. sa 2016, 2017. i 2018, biće to potpuno drukčija slika po visini prihoda i profita.

U svakom slučaju, potezi koje Telekom povlači u Srbiji, BiH i Crnoj Gori u svrsi su glavnog cilja, a to je da budemo lideri u oblasti fiksne i mobilne telefonije, interneta, televizije, dakle u svim segmentima. I bićemo.

Sledeća faza je digitalna transformacija firmi, finansiranje startap projekata i učestvovanje na svetskom tržištu s digitalnim inovacijama.

Duboko sam uveren da Srbija u budućoj novoj industrijskoj revoluciji ima dva puta. Jedan je da kao i ranije uglavnom bude uvoznik rešenja, uz pojedinačne zlatne primere, a drugi da se sistematski pripremi i postane jedan od svetskih lidera u proizvodnji softvera i digitalnih servisa. Ovaj drugi put biće mnogo lakši ako bude postojao jak nacionalni telekomunikacijski operater, tj. ako bude postojao jak Telekom Srbija.