Najbolji među najboljima

Jednog sunačanog dana u centru Beograda upoznala sam Borisa, Svetlanu, Nikolu i Mariju. Kratko druženje je bilo dovoljno da shvatim da oni nesebično pomažu drugima, takmiče se i osvajaju nagrade. Njihov rezultate prepoznali su neki dobri ljudi i dodelili su im stipendije kako bi lakše koračali kroz život. Za novčanu pomoć Fondacije Ana i Vlade Divac prijavilo se 1.000 učenika.

Boris Mojsa bio je pet puta prvak Srbije na 800 metara, u istoj atletskoj disciplini dva puta je pobedio u finalu Kupa Srbije, jednom vicešampion i jednom bronzani na 400 metara. Marija Damjanović je zahvaljujući republičkim nagradama bez prijemnog upisala prostorno planiranje na Geografskom fakultetu u Beogradu. Svetlana Stojšić je budući stomatolog, đak je generacije i volonter Crvenog krsta. Nikola Milković je takođe volontirao, a velika ljubav i buduće zanimanje mu je definitivno vezano za matematiku.

Velika je čast biti u društvu mladih, talentovanih, dobrih ljudi koji znaju šta hoće u životu. Ljudi koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica, a čije kvalitete neko prepoznaje i podrži. Oni su stipendisti Fondacije Ane i Vlade Divac.

Pomoć u ličnom razvoju i školovanju

Boris Mojsa je učenik Sportske gimnazije i bavi se atletikom. Stipendija je koristio za rešavanje školskih i sportskih obaveza.

- Prošle godine mnogo mi je pomogla da prevaziđem povredu koju sam imao, kupim opremu, takođe i za pripreme. Meni sve to baš lepo izgleda, kada neko ceni naš rad i to što radimo. Nadam se da će biti više ovakvih okupljanja i akcija.

Borisova želja je da kada naredne godine završi četvrti razred ode u Ameriku gde bi u nekom koledžu nastavio sa atletikom.

Uz pomoć novčanih sredstava koje je dobila od Fondacije Divac Svetlana Stojšić je kupila stručnu literaturu, obezbedila je opremu za praksu, ali je uspela i da reguliše troškove smeštaja u đačkom domu i oko prevoza. Ona je zubni tehničar u Medicinskoj školi „7. april“ u Novom Sadu i volela bi sledeće godine da upiše Stomatološki fakultet. U osnovnoj školi je bila na mnogim takmičenjima, đak je generacije i bila je druga na opštisnkom i republičkom takmičenju iz književnosti.

- Volonter sam Crvenog krsta i u školi pomažem u aktivnostima koje organizujemo. To je veoma dobar način da se razvijemo kao osobe, da negujemo tu humanost u sebi i ispoljavamo svoje dobre osobine što meni mnogo znači. Ja baš volim da volontiram i pomažem drugim ljudima.

Još kaže da je korona nije mnogo poremetila, čak joj je omogućila da kao volonter Crvenog krsta pomogne i doprinese na Novosadskom sajmu u vakcinaciji građana. Sebe vidi ovde u Srbiji.

Nikolu Milkovića najviše zanima matematika. Zato je i upisao prirodno-matematički smer u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Iako je, kako kaže prirodnjak u duši učestvovao je na republičkom takmičenju iz srpskog jezika. Planira da upiše programiranje ili nešto drugo što ima veze sa matematikom. Za dalje ne zna šta će biti, ali zna da u Srbili ima mnogo vredne dece koja su iz ugroženih porodica, a kojima je stvarno potrebna finansijska pomoć.

- Beskrajno sam zahvalan fondaciji što mi je pomogla u mom ličnom razvoju i što je olakšao školovanje meni i mojim roditeljima. Želja mi je da i ja jednog dana budem taj koji će pomagati drugoj deci.

Znate ono kad vam nešto ide dobro od ruke, a još to i volite, tako nam je Marija Damjanović opisala svoju ljubav prema geografiji i zbog čega je baš upisala prostorno planiranje na Geografskom fakultetu u Beogradu.

- Išla sam na takmičenja dugi niz godina, osvajala nagrade, tri republičke nagrade i upisala sam fakultet bez prijemnog. Bila sam prva od dvadeset upisanih na izabranom smeru. Stipendiju sam koristila dve godine dok sam bila u srednjoj školi i omogućila mi je normalniji život. Sama živim sa mamom i taj novac sam iskroistila za putovanja.

Stipendiju troše na ono što žele

Kako se biraju učenici koji će dobiti stipendiju, blo je pitanje za Anu Divac, osnivača fondacije. Ona kaže da se prijavilo 1.000 kandidata i svi su zaslužili da prime stipendiju. Sagovornica objašnjava da kada bi se izabrao bilo ko od njih ne bi bilo greške, jer komisija bira između najboljih.

- Razlike među njima su veoma male i mnogo nam je žao kada nekome moramo da saopštimo da nije prošao. Oni plaču i ne razumeju zašto su odbijeni. Izabranu decu koja žive u otežanim socijalnim uslovima podržavamo mesečno sa 100 dolara. Novac imaju pravo da troše na ono što žele, a što će im olakšati školsku godinu, a njihovim porodicama život.

Naš narod je izuzetan kada je o dobročinstvu reč, ističe za „Srpsku ekonomiju“ Ana Divac.

To je naša tradicija, to nam je u genima i to nam je pomoglo da opstanemo u svim ovim teškim vremenima. Veoma sam ponosna na srpski narod, na dobročinitelje, ali i zahvalna onima koji o tome pišu i to prenose. Izbombardovani smo lošim vestima, tako da zaboravljamo koliko dobrih ljudi ima oko nas.