Goran Knežević: SRPSKA EKONOMIJA - ZLATO U BLATU

Moj cilj je da Srbija u toku ovog mandata stavi tačku na loše industrijsko nasleđe. Znam da mene neće pamtiti kao osobu koja je gradila puteve ili škole, ali bih voleo da se zna da su te investicije proistekle iz završenog procesa rešavanja decenijskih problema u srpskoj privredi, poručio je u intervjuu za Srpsku ekonomiju Goran Knežević, ministar privrede

Pred sobom sam stavio cilj da u toku mog mandata Srbija stavi tačku na loše nasleđe i ostavi ga ispisanog u stranicama istorije, otkriće nam u intervjuu za Srpsku ekonomiju ministar privrede Goran Knežević, navodeći nam frapantan podatak da je u proteklih 20 godina Srbija izgubila skoro 100 industrijskih centara u kojima je radilo oko million radnika, te da se srpska industrija svela na nivo s početka 70-ih godina. 

“A da bi dostigao svoj cilj, najteže je promeniti svest kako radimo, kako donosimo odluke, kako se ponašamo prema poslu, a vreme curi”, konstatovaće naš sagovornik. 

“Preduzeća, koja su uništavana decenijama, korišćena za kupovinu socijalnog mira, sada treba da se postave na noge da ne budu više teret za džepove naših građana, već da svojim poslovanjem pune budžet. I mene neće pamtiti kao osobu koja je gradila puteve, škole i slično, ali bih voleo da se zna da su te investicije proistekle iz završenog procesa rešavanja decenijskih problema”, svestan je Knežević svoje odgovornosti. 

Koji put je najkraći do oporavka srpske privrede? 
Najjednostavnije bi bilo staviti katanac na one koji više nisu nosioci razvoja i prodati ih, ali najkraći put nije uvek i najbolji. Mi ne zaboravljamo da u tim preduzećima rade ljudi, koji hrane svoju porodice i nećemo dozvoliti da ih preko noći ostavimo na ulici. Isto tako, moramo biti iskreni prema našim građanima: Nećemo oživljavati mrtvace. 

Može li u Srbiji da se razvije taj duh preduzetništva o kojem se sve češće govori? I koje su ključne kočnice u tom procesu?
Kao ekonomista posebno pratim razvoj privrede i puno razgovaram sa privrednicima. Oseća se i vidi prisutnost preduzetničkog duha, posebno kod mladih, čiji život nije obojen nasleđem socijalizma, i onih parola sa kojima smo mi odrasli: “Imaš posao? Ćuti onda i budi srećan i da ga čuvaš do kraja života”. Danas se konačno u Srbiji oseća taj ritam savremenog sveta i priznajem, donose nam ga mlade generacije, gde rizik više nije strašna stvar, a država sve više osluškuje potrebe privrednika, stvara uslove za razvoj. O tome vam može pričati bilo koji privrednik od 7.118 njih koji su dobili podršku za preduzetničku inicijativu u toku GODINE PREDUZETNIŠTVA. Tajna uspeha je u tome da se pokreneš. 

Koji je vaš savet mladim privrednicima? 
Da se ne boje neuspeha, već da se usude da probaju.

Kada biste danas vi bili u prilici da pokrenete neki biznis, u koji posao biste uložili vaš novac?
Sad kad imam ovoliko informacija?

Osim tog profitabilnog i perspektivnog IT sektora, gde je još šansa srpske privrede?
Šansa je u onim sektorima u kojima revidiramo našu industrijsku politiku - mašinska i industrija opreme, drvna i industrija nameštaja, gume i plastike i prehrambenu. Poseban akcenat stavićemo na osnivanje mikro, malih i srednjih preduzeća kako bi se razvile odgovarajuće veze kupaca i dobavljača, mreže prema velikim preduzećima, tako i prema drugim proizvođačima i potrošačima i kako bi se domaća preduzeća što više integrisala u lanac vrednosti od sirovine do finalnog proizvoda za izvoz. 

Koliko je stranih investicija stiglo u Srbiju ove godine? I kakvi su vam planovi za narednu, zapravo kolika ulaganja inostranog kapitala očekujete u 2017? 
Očekujemo da godinu završimo sa 1.8 milijardi evra priliva stranih direktnih investicija. Samo u investicijama koje smo podržali podsticajima ima preko 220 miliona evra i kojima će oko 15 hiljada ljudi dobiti posao. Nastavićemo sa politikom podsticaja, potreban nam je novi kapital, nova znanja i tehnologije i svako novo radno mesto za nas predstavlja uspeh. Opredelili smo 85% budžeta Ministarstva privrede za podršku razvoju i cilj nam je da u narednoj godini imamo najmanje 30 novih ugovora. I evo još jednog interesantnog podatka: od 74 završena projekta, nakon isteka kontrole ugovornih obaveza, nijedno radno mesto nije ugašeno, svi su zadržani. 

Planirate da Galenika početkom 2017. dobije svog kupca. Ko je još na spisku u potrazi za strateškim partnerom?
Mi hoćemo da u ovom mandatu završimo privatizaciju i strateško partnerstvo je jedan od modela, posebno za 11 strateških preduzeća. 

Kakav je vaš stav o prodaji EPS-a ili Telekoma? 
Oba preduzeća danas dobro posluju. EPS, kao javno preduzeće, prolazi kroz reformu i o prodaji ne razmišljamo sada, već da uvedemo korporativno upravljanje čime će se povećavati prihodi, stopa zaposlenosti i opšti prosperitet društva. Telekom je dobro državno preduzeće, ali je pitanje koliko će moći pod ovakvim uslovima i niskim nivoom inovacija da prati razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija koji se svakodnevno menjaju. 

Premijer Vučić je često govorio da kao nacija moramo da menjamo navike. Jeste li optimisti da Srbi mogu da promene svest da moraju da rade? 
Kako ne. Nemam sumnje da smo mi marljiv narod, nego predugo radimo pod nekim starim sistemom u kome nije bilo pretaranih inicijativa i inovacija i gde se individualnost i zalaganje nije u toj meri cenilo. I to se polako menja, jer svet funkcioniše po drugačijim pravilima. O tome svedoče i primeri u Srbiji gde naši radnici bez problema funkcionišu i prilagođavaju se novim sistemima i vrednostima koje donose strane kompanije. 

Gde je lakše, ili pak teže - u privredi ili u resoru poljoprivrede?
Svaki resor nosi svoje probleme, nekad mi se čini da se golim rukama borim sa nemanima, ali moj sportski duh mi ne da da odustanem od pobede. 

Ko vas je najviše iznervirao, a ko obradovao u ovih 100 dana ministrovanja?
Više šta, nego ko.Taman se malo pokrenemo sa mesta, nešto otkrijemo novo što nas vrati koji korak unazad. S druge strane, mladi ljudi, početnici u biznisu su me obradovali, oni su veliki izvor energije, slobode i duha koji nam je potreban. 

Kada će nam biti bolje, kada ćemo živeti nešto pristojnije?
Već živimo bolje, a biće sve bolje.

Kako biste opisali srpsku ekonomiju u tri reči? 
Zlato u blatu