Aleksandar Jovičić: KAD SE SPOJE DVE DUNAVSKE OBALE

Opština Palilula proglašena je za jednu od 15 slobodnih carinskih zona u Srbiji,  a ja sam se skoro priključio Nacionalnoj alijansi lokalnog ekonomskog razvoja (NALED). Pravimo poslovni klub privrednika opštine Palilula, naredna godina je godina investicija, pa ćemo organizovati investitorsku konferenciju. Dakle, ne sedimo skrštenih ruku i rezultati moraju da uslede, konstatuje u intervjuu za Srpsku ekonomiju predsednik Gradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić. Prvi čovek Palilule, s jasnom vizijom ekonomskog spoja dve njene obale, investicionim mogućnostima, planom razvoja lokalne samouprave i stavom da su komunikacija s privrednicima i međusobna saradnja ključ za nova radna mesta, nedavno je izabran i za predsednika Izvršnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Šta je sve u planu energičnog predsednika, koji je pred sebe kao prioritet stavio i jačanje kapaciteta opština, pogotovu gradskih, te lokalni ekonomski razvoj, da bismo osvanuli u sredinama bar donekle nalik švajcarskom kantonu.

Kad je o Paliluli reč, postoji jedinstvena vizija ekonomskog i sveukupnog spoja dve obale Dunava?
Tako je, i to uopšte nije nemoguće, neizvodljivo, niti daleko od nas. Leva i desna obala moraju ravnomerno da se razvijaju i logično je da je sada, u ovom trenutku, akcenat na levoj obali. Tamo godinama ništa nije rađeno, nije bilo infrastrukture i još uvek nema nekih elementarnih uslova. Zbog toga smo za ovih prvih sedam-osam meseci krenuli da prvo to sređujemo. Paralelno s tim, dolaze firme i velike kompanije, i strane i naše, raspituju se, pokazuju interesovanje za otvaranje fabrika, magacina, hala, logističkih centara… Meni je kao predsedniku opštine drago što ozbiljne kompanije i biznismeni zapažaju pomak na levoj obali, njen razvoj, to mnogo znači. Razgovaramo sa svima. Lično primim i saslušam svakoga ko pokaže interesovanje da uloži novac na Paliluli, jer to znači otvaranje novih radnih mesta, veću kupovnu moć, šansu za male, kućne radionice, koje će u perspektivi raditi za te velike firme...

Po čemu je opština na čijem ste čelu specifična pa ste je nazvali Srbijom u malom?
Palilula je po velični najveća opština u Beogradu, a četvrta u Srbiji. Prostire se od strogog gradskog jezgra, Tašmajdana i “kruga dvojke”, do prigradskih i seoskih sredina, kao što su Dunavac, Slanci, Veliko selo, Besni Fok. Dunav je plovan celom svom dužinom kroz Palilulu, imamo hektare i hektare obradive zemlje, velike kompanije poput “Imleka”, “Frikoma”, nekadašnji poljoprivredni gigant kao što je PKB je na našoj teritoriji, a s druge strane, na desnoj obali je SC “Tašmajdan”, Centar za kulturu “Vlada Divljan”, čuvena Hala “Pionir”, sada “Aleksandar Nikolić”, Crkva Svetog Marka, bulevari Despota Stefana i Kralja Aleksandra, poznati Tašmajdanski park, brojni fakulteti, zgrade sa starim fasadama koje su pod zaštitom države..

Koji su potencijali, šta ste uradili do sada i šta nameravate da realizujete da obe obale budu i ekonomski, ali i sveukupno, u svim oblastima, od kulture do sporta, atraktivne za život?
Do sada smo uz pomoć i podršku Grada Beograda asfaltirali sve glavne ulice kroz koje prolaze najfrekventnije linije GSP, kao i atarske puteve, krenuli sa postavljanjem ulične rasvete u Borči i drugim naseljima na levoj obali. Postavili smo i nova autobuska stajališta tamo gde ih nije bilo ili su dotrajala, a u sve škole uveli video-nadzor, koji je umrežen sa policijom, tako da ćemo imati bezbednosnu kontrolu naše dece u svakom trenutku. Što se kulture tiče, UK “Palilula” dobila je novo ime, po čuvenom rok muzičaru Vladi Divljanu, i spremili smo različit i vrlo bogat kulturni program, od bioskopskog repertoara do besplatnih dečjih predstava za sve osnovce i predškolsku decu sa Palilule. Prvi put je Centar za kulturu “Vlada Divljan” bio deo Festivala autorskog filma, jer je deo programa te manifestacije prikazan u našoj ustanovi...

Ukoliko neko prati vaš rad, onda je upoznat i sa onim što  nazivamo mikroplanom, gde pokušavate da dođete do svakog ugroženog i pružite pomoć?
To je jedan od mojih prioriteta. Penzioneri, najmlađi, bolesni, socijalno ugroženi su ciljna grupa kojoj treba pomoć i mi se trudimo, koliko god možemo, da pomognemo svima njima. Obezbedili smo za sve đake prvake sa Palilule rančeve i školski pribor, poslali skoro 500 penzionera na izlet na Frušku goru, imamo besplatne usluge kućnih popravki za one koji to ne mogu da plate, na inicijativu građana čije su zgrade i ulazi bili u toliko dotrajalom stanju da nisu bili bezbedni. Opština je izdvojila sredstva i u prvoj fazi smo sredili 80 ulaza, i nastavićemo sa ovom akcijom i naredne godine. Sada pripremamo besplatne novogodišnje paketiće za 7.000 mališana uzrasta od tri do sedam godina, novogodišnji program za najmlađe u nekadašnjem “Pioniru” i 1. januara manifestaciju “Ulica otvorenog srca” u Borči. Za one starije, što je prvi put da neko radi, organizujemo u Borči doček Nove godine na otvorenom, kod tržnog centra “Šopi”. Trudimo se da ih, ako ne možemo da pomognemo svima, bar usrećimo tim sitnim životnim stvarima, koje svakom čoveku mnogo znače.

Otvorili ste vrata kabineta za građane, da li je najčešći zahtev pomoć za posao ili nešto drugo?
Vrata mog kabineta otvorena su za sve građane svakog dana, svake nedelje, svakog meseca u godini. Ako ja nisam tu i sprečen sam, moji saradnici svakodnevno primaju naše sugrađane i trudimo se da rešimo sve što je u našoj moći, ili bar da pomognemo tamo gde nisu naše ingerencije tako što ćemo ljude poslati na pravu adresu, čime ubrzavamo rešenje problema. Lično sam uveo praksu da petkom primam građane i to radim svakog poslednjeg petka u mesecu. Problema je mnogo, zahtevi i molbe su različiti. Najčešće su to ekonomski problemi vezani za posao, ali ima i onih koji traže pravnu pomoć, savet, podršku… Ponavljam, trudimo se da pomognemo svima i niko nije, niti će biti, zaboravljen dok sam ja na čelu opštine. 

Kad je u pitanju finansijska potpora, šta očekujete od Grada Beograda, a šta od Vlade Srbije, na osnovu novog zakona kojim se predviđaju sredstva iz republičke kase za određene infrastrukturne projekte lokalnih samouprava?
Imamo odličnu saradnju sa Gradom, i sa gradonačelnikom Sinišom Malim i sa gradskim menadžerom Goranom Vesićem, kao i gradskim službama, i zaista su svi kooperativni kad god su u pitanju naši zahtevi za pomoć i podršku za infrastrukturne projekte za koje nemamo dovoljno sredstava ili ih uopšte nemamo. Veliki projekti za koje očekujemo, a verujem i da imamo, podršku Grada i države su novi dom zdravlja u Borči, ustanova kulture na levoj obali i početak uvođenja kanalizacije na toj strani Dunava. 

Imate li plan za privlačenje investitora, posebno stranih, i koliko opštinsko rukovodstvo tu može i samostalno da uradi, ne čekajući vladu, premijera, ministre?
Mi nismo od onih koji sede, kukaju i kojima je uvek neko drugi kriv. Trudimo se da što manje opterećujemo bilo koga, posebno premijera, da bi on mogao rasterećenije, brže i lakše da sprovodi reformsku i međunarodnu politiku, jer time svima nama daje mogućnosti i priprema teren, stvara pozitivnu klimu za dolazak investicija. Premijer je, dakle, otvorio vrata, a na nama je da to dalje realizujemo. Kao što sam ukazao, opština Palilula proglašena je za jednu od 15 slobodnih carinskih zona u Srbiji, radimo i rezultati moraju da uslede. 

Koliko ste na poziciji predsednika opštine političar, a koliko menadžer, i može li savremena lokalna samouprava uopšte da se razvija bez političara-menadžera?
Ja sam i političar, i menadžer, i domaćin. Naš moto od kada sam na čelu opštine je “Palilula naša kuća” i toga se drži ceo moj tim. Prema opštini se odnosim kao prema svojoj kući i smatram da svi treba tako da se ponašaju. 

Kakvu će Palilulu Palilulci imati na kraju vašeg četvorogodišnjeg mandata i postoji li neka evropska regija koja vam je uzor razvoja?
Biću zadovoljan ako svaka ulica ima asfalt, rasvetu, ako deca imaju pristojne i lepe parkiće i igrališta, ako penzioneri imaju lakšu i lepšu starost, ako Ada Huja postane pandan Adi Ciganliji, a stanovnici leve obale dobiju kanalizaciju i osećaj pripadnosti Beogradu. Što se evropskih regija tiče, neka Palilula bar 40 odsto bude nalik bilo kom švajcarskom kantonu i ja ću biti srećan i ponosan na ono što smo uradili.