Ambasador Austrije dr Johanes Aigner: POLJOPRIVREDA I TURIZAM, VELIKI NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL SRBIJE

Za četiri godine, koliko sam ambasador u Srbiji, najveći napredak za mene, ali i za predstavnike austrijskog biznisa, sigurno je bio početak pregovora o učlanjenju Srbije u EU. To je jasan signal da Srbija kreće evropskim putem i pruža sigurnost uloženom kapitalu, ali i ohrabruje potencijalne investitore da dođu i posluju u vašoj zemlji. Upravo sam video rezultate istraživanja koje je obuhvatilo austrijske preduzetnike ovde u Beogradu. Na pitanje da li bi opet ulagali u Srbiji, skoro 90% je odgovorilo potvrdno. To je dobar znak, primer koliko su naši investitori uglavnom zadovoljni poslovanjem na vašem tržištu, izjavio je u intervjuu za Srpsku ekonomiju ambasador Austrije u Beogradu dr Johanes Ajgner.

Šta je još promenjeno u poslovnoj klimi što srpsko tržište čini atraktivnim za ulaganje i ima li i problema?
Uz pomenuto otpočinjanje pregovora o članstvu u EU, a Srbija na evropskom putu ima punu podršku Austrije, tu su i čitav niz poboljšanja poslovnog ambijenta i reforme – reformski zakoni o radu i o planiranju i izgradnji, a priprema se reforma katastra, što je od izuzetnog značaja. Naravno da ima i problema, a nezadovoljstvo je najčešće zbog poreske administracije, poreske inspekcije i policije. Još uvek postoji dosta velikih problema i kada je reč o pravosuđu, prvenstveno kod izvršenja sudskih presuda.

Koliko su ovi autputi iz Srbije značajni, posebno u komunikaciji austrijskih biznismena koji posluju ovde s njihovim kolegama preko Privredne komore Austrije, koja zauzima posebno mesto u vašoj zemlji?
Značajni su, ali mi imamo i predstavništvo Privredne komore Austrije u Beogradu, koje, uključujući ambasadu, vrlo dobro poznaje tržište Srbije. Pritom je ostvarena veoma dobra saradnja između austrijske i srpske privredne komore, pa i kada je reč o reformi rada PKS, postoji veoma tesna saradnja i kontakti između predsednika dve komore.

 Koliko je do sada Austrija investirala u Srbiji?
Od 2000. godine do sada vrednost naših investicija dostiže skoro tri milijarde evra. To znači da je Austrija još uvek najveći strani investitor u Srbiji. Postoji skoro 400 austrijskih firmi, preduzeća, koja ovde upošljavaju oko 30.000 ljudi.

Interesantno je da se biznis u raznim sferama, čak i kad je u pitanju advokatura, seli kroz Evropu, pa je tako i jedna austrijska advokatska kuća došla ovde?
Ne samo jedna, ima nekoliko velikih austrijskih advokatskih firmi koje su otvorile kancelarije u Beogradu. Na čelu dve takve kancelarije su moji sunarodnici srpskog porekla. To je vrlo dobar primer želje ljudi da se vrate u Srbiju, u Beograd, da ovde rade za austrijske firme. Jedna je Wolf Theiss, a druga CMS Reich-Rohrwig.

Koliko je rad ambasade značajan za dolazak i ostanak austrijskih preduzetnika, kompanija?
Ne bih rekao da je poslovanje ambasade u tome odlučujuće, ali ima puno primera da su preduzetnici došli kod nas ili u predstavništvo naše privredne komore da zatraže savet, a ponekad intervenišemo kod određenih ministara. Ako nastane neki problem, tu smo, i to radimo, ne uvek, ali radimo uspešno.

Koje su grane najinteresantnije za ulaganje vašim sunarodnicima?
Sve velike banke, osiguranje, finansijske usluge, kao i telekom, građevinarstvo. Uglavnom su to naši najveći ulagači, a tu je i OMW, austrijska naftna industrija.

Četiri godine, koliko ste ovde, gledate privredna kretanja, pa ste dosta upućeni. Kada bi vas sada neka velika austrijska kompanija ili sam vlasnik pitali gde da ulože novac u Srbiji, šta biste mu rekli?
To je teško odlučiti, jer ima puno mogućnosti. Kad je reč o nekoj određenoj grani, rekao bih da ulažu u poljoprivredu. Tu postoje velike mogućnosti, veliki potencijali, umnogome neiskorišćeni. Slična je situacija i kada je u pitanju turizam. Tu je pre svega Dunav, sa onim što ima i što bi mogao da bude.

Kod nas se kaže: „Što južnije, to tužnije“, a čak i u zemljama EU postoje ogromne razlike između regija, pa je tako, na primer, sever Italije daleko razvijeniji od juga. Da li bi i šta moglo da privuče investitora iz Austrije da plasira svoj kapital na jugu Srbije?
Tačno je da na jugu Srbije postoje veliki potencijali, kao i to da postoje velike razlike. To je, međutim, i šarm zemlje. Kada putujem u Suboticu ili dole u Preševo, vidim velike razlike, a jedna je i ne baš prevelika zemlja. Što se tiče mogućnosti ulaganja, Niš je interesantan, mada znam da to geografski nije jug, već centralni deo Srbije. U Nišu dosta uspešno posluje austrijsko preduzeće „Tagor elektronik“, koje upošljava 120 ljudi. Poslovanje je dobro jer postoji stručna radna snaga i odgovarajuća infrastruktura, što su i najveći faktori koji opredeljuju plasman kapitala. Smatram da je i za jug Srbije najbitnije da postoji infrastruktura i stručna radna snaga, što nisu jedini faktori, ali svakako su najbitnji.

Postoji li mogućnost da upravo zbog evropskih tendencija ka zdravoj hrani taj jug, sa svojim potencijalima, bude interesantan za takvu, posebnu proizvodnju?
Jug svakako ima sve preduslove za takvu vrstu biznisa. Vrlo je moguće da i austrijski poljoprivrednici imaju interes da učestvuju u tome.

Rekli ste da je otvaranje pregovora sa EU bilo presudno za austrijske privrednike, za njihov dolazak i ostanak u Srbiji, što bi značilo da ti evropski standardi i put kojim je krenula Srbija vode u sigurnost.
Da, sigurnost u najširem smislu, sigurnost pravca političkog razvoja, preko privrednog razvoja Srbije, ali i pravne sigurnosti. Ova poslednja nije još uvek na nivou na kakvom bi trebalo da bude. Svako postoji, ne samo šansa nego i potreba, da se srpski standardi približe evropskim i time daju dugoročnu garanciju poslovanja ovde u Srbiji.

Srbija bi jednog dana trebalo da bude deo EU, ali i sada pripada onim zemljama koje su već u EU, a i dalje nude jeftinu radnu snagu. Razmatra li Evropa kako rešiti to pitanje skupe radne snage sa Zapada i jeftine radne snage iz jugoistočnih i istočnih zemalja? To je nekako bilo i među glavnim problemima bregzita?
Da, jedna od glavnih tema bregzita bio je problem dolazeće radne snage iz Poljske i drugih novih članica EU. Problem je nastao i zato što Velika Britanija nije koristila sedmogodišnji prelazni period kao, recimo, Austrija ili Nemačka. Mi smo iskoristili mogućnost da kontrolišemo koliko primamo, dakle koliko želimo, i nije bilo slobodnog kretanja radne snage tokom sedam godina od učlanjenja novih zemalja. Britanija to nije iskoristila i suočila se s poznatim poblemima. To će verovatno biti i sa Hrvatskom i sa Srbijom, i drugim novim članicama EU – neće postojati slobodno kretanje od prvog dana članstva u Uniji. Dakle, kontrolisaće se priliv radne snage.

Austrija je zemlja koja čvrsto podržava Srbiju, i u političkim i ekonomskim reformama, na njenom putu ka EU?
Da, to je već tradicionalna politika različitih vlada. Mi smo posvećeni tome da Srbija ima mesto kao punopravni član EU, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana. To je u našem interesu, ali i u interesu Srbije i regiona. Proširenje, ali i izgradnja Evrope ne mogu biti završeni bez Zapadnog Balkana. Dovoljno je da pogledate mapu i vidite da prirodno mesto Srbije i ovog regiona nije samo u Evropi, već i u EU.

Mislite li da će Donald Tramp kao predsednik SAD uticati na dalji razvoj čitave Evrope, i ovog našeg prostora, kad je u pitanju privreda?
Teško je to predvideti, jer u suštini još ne znamo kakva će biti politika Amerike prema Evropi. Uprkos svim prognozama, ne očekujem neke fundamentalne promene. Možda će EU biti primorana da više osmisli ono što sama želi i da se ponaša po tome, ali ne vidim neke fundamentalne promene i za ovaj region. Mi ćemo nastaviti putem približavanja Zapadnog Balkana, sa konačnim ciljem – učlanjenjem u Uniju.

Najavljuje se da bi se s dolaskom Trampa mogli izmeniti odnosi Zapada i Istoka, pre svega odnos Rusijom. Koliko je to otopljavanje odnosa značajno za ekonomska kretanja?
Otopljavanje odnosa uvek je dobro za privredu, poslovanje. U tom slučaju, i Evropa može samo da profitira ako se poboljšaju odnosi između SAD i Rusije.

Kako Austrija i EU gledaju na sve jače prisustvo Kine kod nas, ali i u zemljama članicama EU?
Tržište je otvoreno za sve koji žele da investiraju. Da li iza toga stoji neki drugi strateški cilj Kine, teško je reći.

Kako vi gledate na politiku koju vodi Srbija – strateški put u EU, ali zarad ekonomskih interesa saradnja sa svim zemljama – od Rusije do Kine, arapskih zemalja?
Za mene je to dosta prirodan potez. Jedno ne isključuje drugo. I mi u Austriji želimo da imamo dobre odnose s Rusijom. Postoje sada te poteškoće sa sankcijama, ali Austrija tradicionalno ima dobre ekonomske odnose s Rusima. I nakon što smo postali članica EU, jedno ne isključuje drugo.

Koji su ekonomski trendovi bili najgori u 2016. godini i šta očekujete da bi 2017. trebalo da u privredno-finansijskom delu donese kao poboljšanje? Očekujete li bolje dane za Evropu?
Najpre treba videti kako će se i u kom pravcu razvijati proces bregzita, jer tu postoji još mnogo nejasnoća. Kriza se u pojedinim zemljama evrozone još nije završila. Postoje i neki novi izazovi, ali videli smo da je EU, a u tom slučaju i evrozona, na kraju krajeva spremna da se suočava s tim krizama i nađe rešenje. Najveći stručnjaci, recimo za ekonomiju, vrlo često pogreše u nekim prognozama. Vrlo je teško, često neodgovorno, davati prognozu, pa je ni ja ne bih davao za 2017. godinu.

Teška je situacija, kažu, u Srbiji i dodaju da je teška i u Evropi, pa i svetu. Da li je planeta još uvek u procesu recesije i koliko je ko iskoračio iz nje?
Nije Evropa u recesiji, ali postoji krizna zona i dosta smo daleko od pravog uspona.