Iako je nivo problematičnih kredita jedno od glavnih pitanja s kojima se bankarski sektor u Srbiji suočava, većina banaka je dobro kapitalizovana i sposobna da se suoči s tim. I ne samo to, banke su u potpunosti spremne da nastave da podržavaju dalji rast privrede – kaže u intervjuu za Srpsku ekonomiju Čila Ihas, predsednica Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji.
Prva dama te banke, koju je britanski finansijski magazin The Banker 2016. izabrao za banku godine u Srbiji, otkriva da je kod nas počelo da se oporavlja građevinarstvo, ali i da ima sektora koji su još daleko od takvog puta. Ihas objašnjava kakav nas devizni kurs očekuje ove godine, kojim tempom će se ove godine spajati banke u našoj zemlji, te šta je podstaklo veću tražnju za kreditima…
Koji sektor privrede danas najviše poseže za kreditima, a koji najmanje, i šta nam to govori?
U poslednje vreme svedoci smo rasta, iako marginalnog, ukupne kreditne tražnje privrede. Ovaj, jasan znak oporavka pretežno je posledica pozitivnog trenda rasta privrednih aktivnosti. Zadovoljni smo optimističnim signalima koji dolaze iz nekoliko privrednih grana. U toku 2016. godine primećen je rast tražnje za kreditiranjem građevinskog sektora, što predstavlja jasan znak da, nakon nekoliko godina zasićenja, taj sektor počinje da oživljava, vraćajući se na put koji su karakterisale velike investicije i ekspanzija. Među sektorima koji već tradicionalno imaju veliku tražnju za kreditima svakako je i energetski, koji uključuje i upravljanje otpadom, dok su mašinski i metalurški sektor, kao i sektor informacionih tehnologija i telekomunikacija, takođe zabeležili rast učešća u ukupno odobrenim kreditima.
Prema našem iskustvu, sektori kao što su proizvodnja tekstila, pa čak i transport, još uvek pokazuju veoma nisku tražnju za finansiranjem, što nam govori da, iako je primećen ekonomski rast, postoje industrijske grane koje se nisu u potpunosti oporavile i još pokušavaju da pronađu svoj put napretka.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je nakon stagnacije počela da raste tražnja građana za kreditima, gotovinskim i stambenim. Da li su razlog niže kamate ili bolji životni standard?
Rastuća tražnja za gotovinskim i stambenim kreditima svakako je kombinacija dva parametra, bilo da se radi o kamatnim stopama ili većoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Kada govorimo o keš kreditima, koristeći primer naše banke, neophodno je da istaknemo da smo, zahvaljujući povoljnijoj tržišnoj situaciji, na koju su uticali smanjenje referentne kamatne stope od strane Narodne banke Srbije i stabilnost domaće valute, uspeli da klijentima obezbedimo takve povoljne uslove za ove kredite u dinarima s periodom otplate dužim od 12 meseci, uz efektivnu kamatnu stopu nižu od 10 odsto.
S druge strane, činjenica da je EURIBOR već neko vreme na istorijskom minimumu uticala je na to da se znatno smanje kamatne stope za stambene kredite, čineći ih mnogo povoljnijim.
Mi smo otišli čak i korak dalje i, povodom 15 godina poslovanja u Srbiji, dodatno snizili kamatnu stopu u toku prvih 15 meseci otplate. Uspeh se ogleda u tome što smo za dva meseca trajanja kampanje odobrili kredita skoro koliko i u prvih devet meseci 2016. godine.