Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Čila Ihas:BANKE SPREMNE DA PODRŽE PRIVREDU

Čila Ihas, predsednica Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji
Piše: Sanja Radinović

Iako je nivo problematičnih kredita jedno od glavnih pitanja s kojima se bankarski sektor u Srbiji suočava, većina banaka je dobro kapitalizovana i sposobna da se suoči s tim. I ne samo to, banke su u potpunosti spremne da nastave da podržavaju dalji rast privrede – kaže u intervjuu za Srpsku ekonomiju Čila Ihas, predsednica Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji.

Prva dama te banke, koju je britanski finansijski magazin The Banker 2016. izabrao za banku godine u Srbiji, otkriva da je kod nas počelo da se oporavlja građevinarstvo, ali i da ima sektora koji su još daleko od takvog puta. Ihas objašnjava kakav nas devizni kurs očekuje ove godine, kojim tempom će se ove godine spajati banke u našoj zemlji, te šta je podstaklo veću tražnju za kreditima…

Koji sektor privrede danas najviše poseže za kreditima, a koji najmanje, i šta nam to govori?

U poslednje vreme svedoci smo rasta, iako marginalnog, ukupne kreditne tražnje privrede. Ovaj, jasan znak oporavka pretežno je posledica pozitivnog trenda rasta privrednih aktivnosti. Zadovoljni smo optimističnim signalima koji dolaze iz nekoliko privrednih grana. U toku 2016. godine primećen je rast tražnje za kreditiranjem građevinskog sektora, što predstavlja jasan znak da, nakon nekoliko godina zasićenja, taj sektor počinje da oživljava, vraćajući se na put koji su karakterisale velike investicije i ekspanzija. Među sektorima koji već tradicionalno imaju veliku tražnju za kreditima svakako je i energetski, koji uključuje i upravljanje otpadom, dok su mašinski i metalurški sektor, kao i sektor informacionih tehnologija i telekomunikacija, takođe zabeležili rast učešća u ukupno odobrenim kreditima.

Prema našem iskustvu, sektori kao što su proizvodnja tekstila, pa čak i transport, još uvek pokazuju veoma nisku tražnju za finansiranjem, što nam govori da, iako je primećen ekonomski rast, postoje industrijske grane koje se nisu u potpunosti oporavile i još pokušavaju da pronađu svoj put napretka.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je nakon stagnacije počela da raste tražnja građana za kreditima, gotovinskim i stambenim. Da li su razlog niže kamate ili bolji životni standard?

Rastuća tražnja za gotovinskim i stambenim kreditima svakako je kombinacija dva parametra, bilo da se radi o kamatnim stopama ili većoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Kada govorimo o keš kreditima, koristeći primer naše banke, neophodno je da istaknemo da smo, zahvaljujući povoljnijoj tržišnoj situaciji, na koju su uticali smanjenje referentne kamatne stope od strane Narodne banke Srbije i stabilnost domaće valute, uspeli da klijentima obezbedimo takve povoljne uslove za ove kredite u dinarima s periodom otplate dužim od 12 meseci, uz efektivnu kamatnu stopu nižu od 10 odsto.

S druge strane, činjenica da je EURIBOR već neko vreme na istorijskom minimumu uticala je na to da se znatno smanje kamatne stope za stambene kredite, čineći ih mnogo povoljnijim.

Mi smo otišli čak i korak dalje i, povodom 15 godina poslovanja u Srbiji, dodatno snizili kamatnu stopu u toku prvih 15 meseci otplate. Uspeh se ogleda u tome što smo za dva meseca trajanja kampanje odobrili kredita skoro koliko i u prvih devet meseci 2016. godine.

Ostali naslovi

Kako Sistem elektronskih faktura može da pomogne u modernizaciji poreskog sistema u Srbiji
Srpska ekonomija
Sa prof. dr Ljubodragom Savićem sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o prednostima i izazovima digitalizacije poreskog sistema u Srbiji
Cilj je da nauku i obrazovanje u Srbiji podignemo za lestvicu više
Srpska ekonomija
Rešenjem o imenovanju posebnog savetnika ministra Prosvete Slavice Djukić Dejanović, izabran je profesor doktor Vladimir Jakovljević, još uvek aktuelni dekan FMN u Kragujevcu. To je još jedno priznanje našem poznatom društvenom radniku
Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice
Piše: Vesna Zdravković
Ono što je u zdravstvu dom zdravlja to je opština za njene građane. Lekari opšte prakse daju prvu pomoć u lečenju pacijenata, dok je opština mesto na kojem se rešavaju problemi građana iz različitih oblasti, najviše infrastrukturne prirode. Kako funkcionišu stvari na lokalu pitali smo i saznali od Ivone Fuštić koja radi u kabinetu predsednika opštine Zvezdara
U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu
Srpska ekonomija
Povodom informacije dobijene iz Sokoja, da je Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, te da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora, upriličili smo razgovor sa gospodinom Manojlovićem, na ovu , ali i druge aktuelne teme iz života i rada Sokoja
Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU
Piše: Ljiljana Staletović
Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora
Srpska ekonomija
Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj. Delegaciju Sokoja predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja
Prioritet - briga o svim kategorijama društva
Piše: Ljiljana Staletović
Ulaganje u infrastrukturu je ključno, ali podrška u zapošljavanju i samozapošljvanju, kulturni i sportski sadržaji, edukativne aktivnosti, obrazovanje, čine život lakšim i usmeravaju parove da porodice vraćaju korenima i opredeljuju se za istinske vrednosti i kvalitetniji život, kaže Bojana Božanić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Čajetina
Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu
Srpska ekonomija
U Banja Luci je nedavno bila promocija knjige „Fiziologija“ koju je priredio tim stručnjaka sa FMN u Kragujevcu. Ovaj fiakultet je najbolje rangiran naš fakultet na Šangajskoj listi i to je razloga da profesor dr Vladimir Jakovljević ima razloga da bude ponosan na svoj tim
Ćutanje uprave prelazi u istoriju
Piše: Ljiljana Staletović
Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa vlasti. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj dobija novi informacioni sistem
Piše: Vladimir Đurić
Direktor Sokoja Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema. O važnosti ovog događaja pričali smo sa direktorom Sokoja Dejanom Manojlovićem