Država ne prepoznaje privatno školovanje

Privatni fakulteti mogu da budu primer državnim po optimalnoj zaposlenosti, posvećenosti nastavnika studentima i spremnosti da se nastavni programi menjaju u skladu sa potrebama sveta rada, studenata i savremenih izazova i poslovnih prilika, kaže u intervjuu za Srpsku ekonomiju prof. dr Violeta Rašković Talović, dekan Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta UNION – Nikola Tesla, govoreći o razlikama između privatnih i državnih visokoškolskih ustanova i odnosu društva prema njima.

Šta je potrebno da bi privatni fakultet bio priznat?

Privatni fakulteti koji su uredno akreditovani priznati su od univerzitetske zajednice i naše države. Ako pak mislite u smislu uvažavanja kvaliteta privatnih fakulteta i još uvek prisutnih predrasuda prema nekim od njih, mislim da na tom velikom i značajnom društvenom zadatku moraju da se snažno angažuju i država Srbija, i Ministarstvo prosvete, i vlasnici privatnih fakulteta, a pre svega nastavni kadar na privatnim fakultetima. Međutim, treba imati u vidu da je školovanje dug životni proces i društvena delatnost koja ima svoje zakonitosti, svoju logiku razvoja. Činjenica da naš današnji ministar obrazovanja dolazi iz privatnog sektora je mogući nagoveštaj rešavanja mnogih gorućih pitanja celokupnog privatnog školovanja, a u okviru tog opšteg procesa i rešavanja pitanja školovanja na privatnim fakultetima i univerzitetima. Ja sam u tom pogledu optimista. Ako me pitate da li je proces rešavanja spornih pitanja privatnih fakulteta spor, apsolutno se slažem da se mora učiniti mnogo više i zalažem se da se u narednom periodu načine snažniji i odlučniji koraci kako bi nam celokupno školovanje, obrazovanje i vaspitanje na nivou države bilo na željenom i očekivanom nivou.