Gradovi i opštine motori su ekonomskog razvoja

Lokalni ekonomski razvoj podrazumeva skup strategija i aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice tako da unapredi svoju ekonomsku budućnost i ukupan kvalitet života za sve, kaže u intervjuu za Srpsku ekonomiju pokrajinski ministar privrede i turizma Ivan Đoković.

Kako ocenjujete ekonomski razvoj Srbije na lokalnom nivou?

Novi koncept glasi: gradovi i opštine, a ne država, pravi su motori ekonomskog razvoja. Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija prvenstveno odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. Izmenama propisa, posebno stupanjem na snagu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, stvaraju se uslovi za još ozbiljnije angažovanje jedinica lokalnih samouprava u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.Trenutno stanje karakteriše nedovoljno brz razvoj, veliki broj jedinica lokalnih samouprava ne prati strategiju razvoja Republike Srbije (Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine) i nije uskladila sopstvene planove razvoja sa njom. Mnoge jedinice lokalnih samouprava, a naročito one iz III, IV i V grupe devastiranih opština, nemaju ni stručni, a ni finansijski kapacitet da preuzmu odgovornost za sopstveni razvoj. Njima je neophodna veća pomoć – republičke i pokrajinske uprave. Shodno tome, država bi morala zakonski da obaveže i vremenski da oroči sve jedinice lokalnih samouprava da donesu sopstvene srednjoročne strategije razvoja, lokalne akcione planove u skladu sa Strategijom, prostorne planove, generalne i detaljne planove regulacije građevinskih i industrijskih prostora. Potrebno je da izgrade industrijske zone i donesu određene mere za privlačenje investicija, potom usklade mreže srednjeg i visokog obrazovanja sa sopstvenim potrebama i urede lokalnu infrastrukturu. Povrh svega, neophodno je da lokalne samouprave intenziviraju komunikaciju i saradnju s višim nivoima vlasti, republičkim i pokrajinskim.

Da li je proces ekonomske decentralizacije ključan za ravnomeran razvoj srpske privrede?

Ekonomska decentralizacija, kao isvaki drugi vid decentralizacije, apsolutno je neophodna za dalji napredak srpske privrede i društva u celini. Smatram da bi regioni kao srednji nivo vlasti, nivo između republičkog i lokalnog, na koji bi se prenela određena ovlašćenja republike, s jedne strane, a koji bi, sa druge strane, preuzeo određena ovlašćenja sa lokala, znatno poboljšali uslove privređivanja i uslove života. Primer za to svakako su zemlje članice Evropske unije i mnoge druge razvijene zemlje van zajednice. Koncept na kojem je i zasnovana kohezija i dalji razvoj u Evropskoj uniji upravo je regionalizacija. Veliki broj regiona objedinjuje i zahvata i suverenitete dveju ili više država.