Bregzit ne ugrožava Srbiju

Velika Britanija je važila za snažnog podržavaoca procesa evropskih integracija Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, no nikada nije imala ključne pozicije u procesu ubrzavanja i/ili usporavanja tog procesa.

Kako kaže bivši ambasador Srbije u Velikoj Britaniji (2008–2013) i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Dejan Popović u razgovoru za Srpsku ekonomiju, britansko napuštanje Evropske unije znatno će uticati na ekonomske tokove u njenim okvirima, ali neće dovesti u pitanje njenu finansijsku održivost. Ovo su nove okolnosti s kojima se suočava kontinent i njihove posledice biće poznate tek nakon okončanja procesa britanskog istupanja. U svakom slučaju, evropsko tržište biće umanjeno za 65 miliona potrošača, a Evropska unija će imati još jednu priliku da dokaže opravdanost svog postojanja, uprkos turbulencijama na ekonomskom, političkom i bezbednosnom planu.

Ukazuje li odluka Tereze Mej da za ministra finansija postavi Filipa Hamonda, koji je u Kameronovoj vladi bio zadužen za spoljne poslove, na spremnost Velike Britanije da traži nove trgovinske partnere?

Filip Hamond je od dolaska konzervativaca na vlast 2010. godine neprestano u vladi. Bio je ministar saobraćaja, zatim odbrane, pa spoljnih poslova, i sada finansija. Kao ministar spoljnih poslova dobro je upoznao svoje partnere za razgovore koje će Ujedinjeno Kraljevstvo voditi u nastojanju da kompenzuje eventualne trgovinske gubitke posle bregzita. Hamond zagovara tezu da Britanija ima tradicionalne partnere u državama Komonvelta i u Sjedinjenim Američkim Državama, koji će u uslovima razlaza sa EU ponovo dobiti na aktuelnosti. Pitanje je može li taj novi odnos sa zemljama Komonvelta ili sa Kinom i Japanom zameniti tržište EU. Cilj britanske vlade je da se, paralelno s razgovorima o izdvajanju UK, zaključi i novi trgovinski ugovor sa Evropskom unijom.

Da li je finansijski dohodak građana EU ugrožen bregzitom?

Verovatno će to pitanje biti jedno od ključnih u pregovorima o istupanju, koji će početi posle odluke Saveta EU 29. aprila. Mislim da će u punom kapacitetu ti pregovori morati da sačekaju drugi krug francuskih predsedničkih izbora, možda čak i nemačke parlamentarne izbore u septembru. Treba imati u vidu da je doprinos koji Velika Britanija daje budžetu Evropske unije veći od onoga što EU daje Britaniji. Prošle godine UK je uplatilo 13,1 milijardu funti u budžet EU, a povuklo je na osnovu različitih programa 4,5 milijardi. Britanija je, s obzirom na svoju ekonomsku snagu, trebalo da uplaćuje 17 milijardi funti u budžet EU, ali je zahvaljujući Margaret Tačer 1980. godine dobila privilegiju da joj se vraća iznos kojim se umanjuje njen doprinos.