Visina štednje u bankama osnovni je pokazatelj poverenja koje građani imaju u ove fnansijske institucije, ali i standarda stanovništva. Srbija je sa devet milijardi evra ukupne štednje i 1.283 evra ušteđevine po stanovniku na samom začelju liste od 11 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Ipak, u poređenju sa 2001. godinom, kada je u bankama bilo svega 300 miliona maraka, napravljen je veliki pomak i sve je više para u bankama, a manje u slamaricama. Ovi podaci pokazuju da građani danas imaju više poverenja u banke nego početkom ovog veka, ali sve više se i zadužuju. U Srbiji posluje 30 banaka i sve se utrkuju koja će građanima i privrednicima ponuditi kredite pod povoljnijim uslovima. Dug nije dobar drug, ali pomaže, pa su gotovinski krediti sve popularniji, iako građani strahuju od Kreditnog biroa i interesuje ih da li je lični bankrot rešenje ako se dospe u probleme sa otplatom kredita. O tome za Srpsku ekonomiju govori generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Šta za domaću ekonomiju znači rast bankarskih kredita datih privredi?
Mi smo u više navrata govorili o direktnoj vezi između bankarskih kredita i rasta privrednih tokova i kretanja bruto društvenog proizvoda. Ta veza je direktna, neposredna, jer privreda teško može da finansira svoja investiciona ulaganja bez kredita. Dakle, bez kredita nema investicija, a bez investicija nema povećanja proizvodnje, nema veće zaposlenosti, niti rasta BDP. Za svaku privredu je izuzetno značajno da može da koristi povoljne kredite i na taj način finansira svoj rast.