Svaka država je odgovorna za svoju ekonomiju i, ako se radi manje od optimalnog, postoji mogućnost da su neke države ekonomski jače, a druge slabije. Ali to nije problem onih dobrih, nego ovih koji su slabiji, kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju direktorka Privredne komore Slovenije Sonja Šmuc, koja, imajući u vidu iskustvo svoje zemlje prilikom ulaska u Evropsku uniju, ističe da je brzina adaptacije najznačajniji faktor.
Kako ocenjujete ekonomsku saradnju Slovenije sa zapadnobalkanskim državama koje su u kandidatskom statusu i procesu pristupanja Evropskoj uniji?
Slovenija ima dosta dobru ekonomsku razmenu s državama regiona, ali ta saradnja bi mogla biti veća sa obe strane. Do izvesne mere je i srazmerno niska kupovna moć, što je okvir u kom neko može da sarađuje na ovom prostoru. Zato se pojavila inicijativa privrednika za dizanje konkurentnosti svih država regiona, te zato svi moramo biti bolji. Kad neko odskoči i bolji je, povući će za sobom i druge. Veća je razmena ako nekome ide bolje, jer ovaj drugi tako može da popravi svoju situaciju. Sa Samitom 100 želimo pripomoći da taj put bude brži, jer čim smo bogatiji u ovom regionu, možemo postati još bogatiji i imati viši nivo života u svakoj zemlji. Tako bi i Slovenija imala veću razmenu s regionom, a to bi važilo i za Makedoniju, Bosnu, Srbiju, Kosovo.