Bilo bi dobro da MMF bude prisutan u Srbiji

Najavljeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru je na samoj gornjoj granici mogućnosti. Bolja je politika da se svake godine one uvećavaju za pet do šest odsto nego da u jednoj godini povećanje iznosi 10 odsto, a da onda imate zamrzavanje ili čak smanjenje, što smo imali u prošlosti, kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Naš sagovornik tvrdi i da je trenutni rast dinara posledica uticaja faktora na finansijskom tržištu, tako da jačanje domaće valute „odražava finansijsko kolebanje, a ne relativan napredak Srbije u odnosu na druge zemlje”.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) početkom novembra je boravila u Srbiji povodom osme završne revizije tekućeg trogodišnjeg aranžmana, a s predstavnicima Vlade i Narodne banke razgovarali su i o okvirima budžeta za 2018. godinu. U kojim oblastima treba očekivati više novca, a gde manje u odnosu na ovogodišnji budžet?

Poznato je da će izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru biti veća nego što su bila u prošloj godini. Mislim da bi bilo dobro da budžet Srbije u narednoj godini ostvari deficit koji će iznositi manje od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Jedan od najvećih doprinosa koji fiskalna politika i država mogu da daju za rast privrede jeste da u dužem vremenskom periodu imaju relativno nizak i stabilan fiskalni deficit, jer se time ostvaruje makroekonomska stabilnost. Više novca sigurno bi trebalo da se izdvaja za javne investicije. To se i planiralo nekoliko godina, ali Vlada, nažalost, to nije uspela i da ostvari. Naša izdvajanja za javne investicije su manja nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, a imamo veću potrebu od njih za javnim investicijama. Brojna istraživanja širom sveta su pokazala da su javne investicije deo javne potrošnje koji najviše utiče na rast privrede. Taj uticaj se ostvaruje kako u vreme realizacije samih investicija u okviru rasta tražnje, tako i u periodu nakon njihovog aktiviranja, kada dolazi do stimulacije privatnog sektora. Potrebno bi bilo da se povećaju i izdvajanja za inovacije i obrazovanje, jer su to druge dve delatnosti koje znatno utiču na rast privrede. Konačno, važno je da se bar malo smanje određeni porezi. Ne treba zaboraviti da je povećanje plata i penzija smanjilo prostor za primenu drugih mera, jer najosnovnija ograničenja za fiskalnu politiku u 2018. jesu da fiskalni deficit ne sme biti velik. Ukoliko bude, doći će do ponovnog rasta javnog duga.