Profesor sa novinarske katedre Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski osvrnuo se na to koliko, uprkos zvaničnoj usklađenosti medijskih zakona u Srbiji sa onim evropskim, praksa govori drugačije. On za Srpsku ekonomiju govori o tome kako situacija u medijima u Srbiji može da se poboljša pridavanjem većeg značaja samoregulaciji i ukazuje na to koliko pravila i standardi koji postoje u Evropi i svetu, uz kvalitetno posredovanje medija, mogu doneti koristi celom srpskom društvu.
U kojoj meri je medijski sektor Srbije uključen u proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji?
Medijski sektor Srbije se već sedamnaest godina, tačno od vremena posle demokratskih promena dvehiljaditih, uveliko bavi medijskim standardima koji postoje u Evropskoj uniji i koji su obuhvaćeni evropskom medijskom politikom i evropskim regulativnim okvirom. U tom smislu, sami mediji i medijska udruženja imali su inicijativu za promene koje su bile nužne u zemlji poput Srbije, koja je ušla u tranziciju. Možemo da konstatujemo da je dobar broj tih standarda i pravila koja proizilaze iz evropskog demokratskog iskustva unet i u naše medijske zakone, pa i u našu medijsku strategiju, koja bi uskoro trebalo da bude zamenjena novom. Naši zakoni su u velikoj meri prilagođeni medijskim standardima, ali nisu idealni, uvek mogu biti i bolji. Nažalost, praksa koja se u našem društvu događa na osnovu tih zakona nije na zavidnom nivou i te standarde vrlo često krše mediji, ali i drugi akteri u javnom životu i politički biznis akteri. I sama država, sama vlast ne postupa po tim zakonima.