Srbija je tradicionalno najznačajniji crnogorski trgovinski partner, tvrdi u intervjuu za Srpsku ekonomiju Dragica Sekulić, ministarka ekonomije u Vladi Crne Gore. To potkrepljuje činjenicom da Crna Gora najveću robnu razmenu ima sa zemljama Evropske unije i CEFTA. Srbija, dodaje, ima najznačajnije učešće u okviru CEFTA zemalja i ona je najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore kada je reč o uvozu i izvozu. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u 2017. iznosila je 561,5 miliona evra. Govoreći o ekonomskim pokazateljima, Sekulićeva je istakla da se Crna Gora krajem prošle godine našla na petom mestu u Evropi po rastu svoje ekonomije.
Početkom 2017. najavljeno je da će to biti godina mini-buma crnogorske ekonomije. Da li je to i ostvareno i u čemu se ogleda privredni rast?
U 2017. godini ne samo da smo ispunili očekivanja već smo premašili sve prognoze, i sopstvene i međunarodnih institucija. Crna Gora se krajem prošle godine našla na petom mjestu u Evropi po nivou rasta svoje ekonomije: procijenjeni rast BDP-a u 2017. godini je oko 4%, što je među najvišim u regionu, dok je procjena za 2018. godinu 3%. Takođe, prema izvještaju Svjetske banke iz 2017, Crna Gora po ekonomskim pokazateljima spada među najbrže rastuće eko-BDP-a u 2017. godini je oko 4%, što je među najvišim u regionu, a prognozirani rast je iznosio 2,6%. Ekonomski rast podstaknut je intenzivnijom realizacijom radova na izgradnji krupnih infrastrukturnih projekata, posebno auto-puta, lokalne infrastrukture i turističkih kapaciteta, ali i rekordnom turističkom sezonom. Napredak pokazuje Doing Business lista za 2018. godinu, na kojoj je Crna Gora napredovala za devet mjesta i zauzela 42. poziciju među 190 rangiranih zemalja. Najveći napredak zabilježen je u okviru indikatora „dobijanje električne energije”, koji je poboljšan za čak 40 mjesta u odnosu na prošlogodišnji. Dakle, za malu ekonomiju poput crnogorske najveći pokretač privrednog rasta jesu investicije. Potencijal za ekonomski rast posebno je prepoznat u turizmu, energetici, poljoprivredi i industriji. Preliminarnipodaci Centralne banke Crne Gore pokazuju da je neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar–novembar 2017. godine iznosio 394 miliona eura, što je za 13,4% više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Nastavljamo sa svim aktivnostima na unapređenju poslovnog ambijenta, što će, uz preduzete fiskalne mjere, doprinijeti još većem rastu i stabilnosti naše ekonomije.