Politički odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine uvek imaju znatan uticaj i na trgovinske i ekonomske veze. Mirko Šarović, ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine, zalaže se za unapređenje političkih odnosa, koji su dobri iako ponekad bude određenih varnica, a u intervjuu za Srpsku ekonomiju ocenjuje da nijedan spoljnotrgovinski bilans ne raste tako kao što je to razmena roba, dobara i usluga između Srbije i BiH. Prema njegovim rečima, ta razmena je premašila milijardu i po evra i, sa pozicije Bosne i Hercegovine, Srbija je izbila na drugo mesto liste njenih najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, odmah nakon Nemačke. Bosna i Hercegovina je na korak od učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Koji su bili najveći izazovi na tom putu i kada očekujete zvanično učlanjenje?
Bosna i Hercegovina bi krajem 2018. godine mogla postati punopravni član Svetske trgovinske organizacije. Nadali smo se da bi to moglo biti krajem 2017, na završnoj ministarskoj konferenciji, ali nismo okončali bilateralne pregovore sa tri zemlje, Rusijom, Brazilom i Ukrajinom. To su, rekao bih, ta poslednja pitanja i prepreke. Vrlo blizu smo dogovora s tim zemljama o samo nekoliko tarifnih kvota i naša očekivanja su da će se to desiti tokom ove godine. Zbog toga kod nas vlada optimizam. Izazova je ranije bilo mnogo. Bilo je pregovora sa Evropskom unijom, pa sa Sjedinjenim Američkim Državama, i nisu bili laki. I naše zakonodavstvo je predstavljalo problem, posebno poslednji zakon o unutrašnjoj trgovini Federacije Bosne i Hercegovine, koji je preferirao domaću proizvodnju, pošto to nije po pravilima Svetske trgovinske organizacije. Taj zakon smo promenili, tako da smo, ako mogu tako da kažem, vrlo blizu članstva.