Prednost državnih obveznica je u većem prinosu nego što je to štednja. Dok štednja u devizama, s kamatom koja retko prelazi 1-1,25% godišnje, daje neku sigurnost da će kapital koji se drži u banci zadržati svoju vrednost ukoliko inflacija nije veća od tih kamata, pri kupovini državne obveznice stoji takozvana suverena garancija države, kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Mahmut Bušatlija, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.
Na koji način građani i država profitiraju od obveznica i koja je razlika između ovih koje je emitovalo Ministarstvo finansija i onih koje smo imali ranije?
Ne postoje konkretne razlike, bilo je samo pitanje proširenja mogućnosti da se kupe. Te obveznice su ranije kupovale banke i tajkuni, ali uređivanje tog bankarskog sektora 2001. i 2002. godine nisu pratile jako smislene i dobre akcije. Smatram da je dobro za građane da imaju mogućnost da štede kupujući državne obveznice. Na taj način pomažu u finansiranju budžeta, ali i sebi omogućavaju nešto veću zaradu nego na štednji. Svuda u svetu obveznice donose nešto malo više nego štednja. Nažalost, zahvaljujući ljudima koji su smatrali da su stručnjaci iznad politike, koji nikada nisu stvarno vodili računa o javnom interesu, trgovina hartijama od vrednosti koje emituje država donosila je profit pojedincima. Bilo da je država neposredno, preko Ministarstva finansija ili trezora, ili preko Narodne banke omogućila pristup toj trgovini bankama i, da kažemo, povlašćenim bogatašima, odnosno tajkunima u ovoj zemlji, oni su u ta dobra vremena, kad je bilo dovoljno novca, zarađivali dobre pare na tome. Jedno vreme su strane banke najviše zarađivale na repo stoku, odnosno obveznicama Narodne banke Srbije. Kao ideja to je dobro. To je jedan od osnovnih elemenata postojanja kapitalizma – berza, jer tim papirima se trguje na njoj. Međutim, pitanje je koliko se to može realizovati sada, jer u zemlji u kojoj je potrošačka korpa skuplja od dve prosečne plate vrlo teško je zamisliti da visoka srednja klasa drži berzu, trgovinu hartijama od vrednosti, kao svuda u razvijenom svetu.