Srbija se može pohvaliti svojim mladim naučnicima, koji postižu uspehe širom sveta. Taj svet video je njihove potencijale i mnogima je ponuđeno da nastave da rade i razvijaju se u inostranstvu, što je dovelo do velikog odliva mozgova. Naučnotehnološki park Zvezdara, koji često nazivaju i fabrikom budućnosti, jedna je od značajnih brana odlivu mozgova, jer je pod svojim krovom okupio više od 450 mladih inženjera i pružio im šansu da u svojoj zemji razviju svoje ideje i odatle ih plasiraju u svet. O tome za Srpsku ekonomiju govori direktorka Naučnotehnološkog parka Zvezdara Gordana Danilović Grković.
Kad je nastala ideja o izgradnji Naučnotehnološkog parka Zvezdara?
Naučnotehnološki park na Zvezdari počeo je da se gradi pre dve i po decenije. Zbog svega što nam se dešavalo, sa izgradnjom se stalo. Kasnije, u procesu tranzicije i rešavanja mnogih problema koji su postojali u srpskoj ekonomiji, a koje smo nasledili iz prethodne decenije, nekako smo kao narod prestali da verujemo da možemo i ovakve stvari da uradimo, pa je kompleks Parka, i nakon što je sagrađen, jedno vreme bio prazan. Pre dve godine smo, u partnerstvu s Vladom Republike Srbije, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gradom Beogradom i Univerzitetom u Beogradu i uz podršku švajcarske vlade, oživeli lokaciju i taj brzi razvoj Naučnotehnološkog parka Beograd na Zvezdari je pokazao koliki potencijal kao narod imamo u ovoj oblasti. U svim svetskim studijama stoji da Srbija ima veliki potencijl za inovacije u znanju i obrazovanju u istraživačkom sektoru, ali da nema komercijalizacije. Zato je bilo važno da ovde, s jedne strane, ohrabrimo mlade ljude da započnu biznis, a da, s druge, privučemo što veći broj domaćih i stranih tehnoloških razvojnih kompanija koje će u ovom parku razvijati svoje inovacije, zapošljavati naše mlade ljude i odavde izvoziti i prodavati širom sveta. To je ono što zovemo ekonomija zasnovana na znanju, i to je ta dodata vrednost koja nam treba.