Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Odbranili smo se od hakerskog napada iz četiri zemlje

Direktor RGZ otkriva sve detalje računarske sabotaže: Branio nas je i specijalni tim Kasperskog
Srpska ekonomija

Ceo sistem RGZ vratio se u funkciju posle hakerskog napada na ovu državnu insituciju, a odakle je napad došao, koliko je bio ozbiljan, kakve su bile namere hakera i koliko su nam u odbrani pomogli najveći svetski stručnjaci, otkrio nam je Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda za Blic.

- U pitanju je bila računarska sabotaža odnosno virus "Ransover fobos" koji se koristi da bi se blokirao sistem i zaključali fajlovi, a potom i tražio otkup za otključavanje. U našem slučaju ponašanje virusa bilo je atipično i u fajlovima nije bilo zahteva za odštetu - rekao nam je Drašković.

Šta je sve utvrđeno analizom?

Nakon analize i forenzike utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i da je aktiviran 14. juna, kao i da su hakeri u tom periodu pokušavali da analiziraju rad RGZ kako bi saznali šta da zaključaju. Blokirali su rad naših pojedinih aplikacija, a onda smo mi iz bezbednosnih razloga zaključali ceo sistem. Baze podataka su ostale netaknute.

RGZ je, inače, vodeća institucija u državi sa navećim brojem aplikativniih usluga. Imamo 28 aplikacija za građane i privredu, 23 za državne organe, plus interne aplikacije za rad digitalnog sistema. Hakeri ih sada nisu sve oštetili, ali su kompromitovali 6 personalnih računara od ukupno 3.500 kao i 20 servera od ukupno 460.

Odakle je došao napad?

Detektovana su 4 izvora napada, iz 4 zemlje: Holandije, Bugarske, sa Sejšela i Litvanije. Tu, međutim, treba reći da su napadi mogli doći i iz drugih država, ali da su procesuirani iz ovih pomenutih.

Zašto je trebalo tri nedelje da bi se ceo sistem vratio u normalu?

Poenta je u tome da smo morali da prođemo kroz ceo sistem i da dubinski proverimo svaki računar. Zbog toga nam je trebalo tri nedelje do potpune funkcionalnosti. Treba reći i da smo posle 6 dana od napada u funkciju stavili sistem za javne beležnike i državnu upravu. Za sve podatke smo imali "bekape" i RGZ se uspešno odbranio od do sada najvećeg, hakerskog napada u državi.

Da li je istina da vam je pomagao i tim koji brani rusku vladu od hakerskih napada?

U odbrani su učestvovali najbolji svetski stručnjaci. Među njima je bio i tim koji štiti rusku vladu, a sa kojima smo komunicirali elektronski. U odbrani je pomagala i američka kompanija "Karbon Blek", zatim evropska "Eset" i njihovi stučnjaci su boravili ovde u Srbiji. Bile su tu i domaće kompanije i stučnjaci firmi "Oktakon", Saga, Komtrejd, MDS. BIli su tu i stručnjaci RGZ, ali i iz organizacijwBIA i SBOK, Kancelarije za IT u Vladi Srbije i drugi pojedini eksperti.

Mogu reći da su građani imali najbolju moguću odbranu koju je moguće obezbediti u svetu. Mi smo sada i drastično unapredili sistem RGZ u hardverskom, softverskom i procesnom smislu i to znači da je sada stoža kontrola komunikacije naših službenika sa spoljnim svetom, kao i sa daljinskim pristupnim sistmom RGZ. Sa druge strane, apdejtovali smo stare aplikacije na nove verzije sistema i zamenili hardversku opremu u celoj Srbiji.

Treba reći i da ne postoji mogućnost sprečavanja ovakvog hakerskog napada. Postoji samo odbrana i ona može da košta od nekoliko desetina hiljada evra do milijarde koliko su koštale odbrane Fejsbuka i NATO. U tom smislu sistem RGZ je koštao milion evra.

Šema hakerskog napada na RGZ: Kako sada do usluga RGZ? Koje mogućnosti imaju i građani i privreda?

I građani i privreda imaju mogućnost da preko pisarnica RGZ podnesu svoj zahtev. To je moguće i preko 28 servisa RGZ ili usluga profesionalih korisnika: geodetskih organizacija, advokatskih kancelarija i javnih beležnika, i sve to je omogućeno digitalnim putem "na klik". I sve to 24 sata dnevno sedam dana u nedelji bez dolaska u prostorije RGZ, i to potpuno besplatno.

Važno je reći da se poslovi u RGZ rade na bazi formalnog principa, što znači da se kontroliše podobnost dokumentacije za upis u katastar i da se u katastru ne donose odluke o upisu, kao što je verovanje. Takođe, svaki lični razgovor sa referentom koji obrađuje predmet podstiče na pritisak i stvara se pravna nesigurnost i velika koruptivnu mogućnost.

Zato je važno da se građani službenicima katastra za nepokretnosti obraćaju isključivo pismenim putem jer im tako možemo najbolje pomoći. Samo tako ćemo imati uvid u zahteve, a možemo i da pratimo njiihovu realizaciju. Na taj način smo unutar sistema uveli i nultu toleranciju na korupciju.

S druge strane, u javnosti pojedine interesne grupe plasiraju neistine kako bi održali sistem koruptivne tradicije. To su oni koji u ime pravne nesigurnosti traže za sebe privilegije i rešavanje predmeta preko reda ili posebne šaltere za posebne usluge. Lako ih je prepoznati.

RGZ je poslednja brana odbrane prevarnih radnji u svetu trgovine nepokretnostima. Samim tim, ovde je i najjači pritisak i zbog toga smo izloženi i prevarnim bezbednosnim rizicima. Sa druge strane, ljudi nemaju svest da RGZ predstavlja deo suvereniteta države, i to kažu UN. RGZ je i od izuzetnog značaja za njenu bezbednost i da sve nedozvoljene radnje zapravo jesu napad na državu.

I za kraj, zamolio bih građane da zamisle šta bi se dogodilo da su se realizovali zlonamerni komentari kvazi eksperata i lažnih predstavnika zaposlenih u RGZ - Kako bi nam tada Srbija izgledala.

Ostali naslovi

Kako Sistem elektronskih faktura može da pomogne u modernizaciji poreskog sistema u Srbiji
Srpska ekonomija
Sa prof. dr Ljubodragom Savićem sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o prednostima i izazovima digitalizacije poreskog sistema u Srbiji
Cilj je da nauku i obrazovanje u Srbiji podignemo za lestvicu više
Srpska ekonomija
Rešenjem o imenovanju posebnog savetnika ministra Prosvete Slavice Djukić Dejanović, izabran je profesor doktor Vladimir Jakovljević, još uvek aktuelni dekan FMN u Kragujevcu. To je još jedno priznanje našem poznatom društvenom radniku
Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice
Piše: Vesna Zdravković
Ono što je u zdravstvu dom zdravlja to je opština za njene građane. Lekari opšte prakse daju prvu pomoć u lečenju pacijenata, dok je opština mesto na kojem se rešavaju problemi građana iz različitih oblasti, najviše infrastrukturne prirode. Kako funkcionišu stvari na lokalu pitali smo i saznali od Ivone Fuštić koja radi u kabinetu predsednika opštine Zvezdara
U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu
Srpska ekonomija
Povodom informacije dobijene iz Sokoja, da je Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, te da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora, upriličili smo razgovor sa gospodinom Manojlovićem, na ovu , ali i druge aktuelne teme iz života i rada Sokoja
Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU
Piše: Ljiljana Staletović
Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora
Srpska ekonomija
Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj. Delegaciju Sokoja predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja
Prioritet - briga o svim kategorijama društva
Piše: Ljiljana Staletović
Ulaganje u infrastrukturu je ključno, ali podrška u zapošljavanju i samozapošljvanju, kulturni i sportski sadržaji, edukativne aktivnosti, obrazovanje, čine život lakšim i usmeravaju parove da porodice vraćaju korenima i opredeljuju se za istinske vrednosti i kvalitetniji život, kaže Bojana Božanić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Čajetina
Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu
Srpska ekonomija
U Banja Luci je nedavno bila promocija knjige „Fiziologija“ koju je priredio tim stručnjaka sa FMN u Kragujevcu. Ovaj fiakultet je najbolje rangiran naš fakultet na Šangajskoj listi i to je razloga da profesor dr Vladimir Jakovljević ima razloga da bude ponosan na svoj tim
Ćutanje uprave prelazi u istoriju
Piše: Ljiljana Staletović
Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa vlasti. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj dobija novi informacioni sistem
Piše: Vladimir Đurić
Direktor Sokoja Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema. O važnosti ovog događaja pričali smo sa direktorom Sokoja Dejanom Manojlovićem