CEFTA posvećena približavanju članica zajedničkom evropskom tržištu

Fokus CEFTA - e  u 2021. godini je bio na promovisanju napora za unapređenje kretanja robe i usluga kroz CEFTA tržišta, koje će doprineti stvaranju Zajedničkog regionalnog tržišta. CEFTA sporazum je doprineo rastu izvoza članica između 40 i 80 odsto, napravljeni su ozbiljni koraci u smislu približavanja zajedničkom evropskom tržištu, uz podršku Evropske komisije i Saveta za regionalnu saradnju. Godina 20121. ujedno je i prva godina implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Emir Đikić, direktor Sekretarijata CEFTA-e. Ono na šta bi CEFTA trebalo da se fokusira ne samo u 2022. godini, prema rečima našeg sagovornika, jeste dalja integracija regiona u skladu sa Akcionim planom za zajedničko tržište, završetak razvoja platforme SEED+, kao i prve integracije za zajedničkim tržištem EU putem Zelenih koridora.

Kako ocenjujete 2021. godinu i šta CEFTA smatra najvećim uspehom u proteklih 12 meseci?

Zasigurno smo napravili smo ozbiljne korake u smislu približavanja zajedničkom evropskom tržištu, uz podršku Evropske komisije i Saveta za regionalnu saradnju. Godina 2021. ujedno je i prva godina implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, a doprineli smo ostvarenju nekoliko važnih ciljeva: promenili smo pravila o poreklu roba, što je uticalo na veću fleksibilnost i donelo dodatne benefite za privredu, odluka o elektronskoj trgovini u okviru CEFTE je finalizovana, dok su odluke o priznavanju AEO programa i profesionalnim kvalifikacijama usaglašene na ekspertskom nivou.

Značajan napredak je napravljen u pregovorima vezanim za Dodatni protokol 7, koji predstavlja mehanizam za rešavanje sporova i Odluku o uklanjanju radnih dozvola za lica koja nude usluge i intrakompanijske transfere. Takođe, Zelene trake su proširene na sve prelaze u okviru CEFTA-e što je omogućilo brži i bezbedniji protok roba osnovne namere. Otvoren je nov portal koji prikazuje podatke u vezi sa Zelenim trakama i vremenom čekanja na prelazima, što će dodatno doprineti još boljoj kontroli trgovinskih politika. U 2021. godini započeli smo dijalog o proširivanju inicijative na susedne zemlje, članice EU, što će dalje doprineti liberalizaciji tržišta i njegovoj većoj konkurentnosti. Započete su aktivnosti na razvoju platforme za elektronsku razmenu podataka, SEED+, koja podržava razmenu sertifikata neophodnih za prolaz robe, poput veterinarskih, fitosanitarnih i medicinskih sertifika, sa ciljem uspostavljanja “trgovine bez papira”. Takođe, SEED+ će doprineti bržoj razmeni podataka odbijenih pošiljki za poljoprivredne proizvode, sa ciljem potpune zaštite potrošača. I na kraju, izvedena su tri pilot projekta Zajedničkih carinskih aktivnosti vezanih za prazne kamione, ilegalnu trgovinu duvanom i IPR žig kao korak ka uspostavljanju Strategije za upravljanje carinskim rizicima.

S kakvim ste se problemima suočavali u prethodnoj godini?

Mi kao organizacija pratimo probleme sa kojima se susreću naše članice, primarno privreda i trudimo se da ih rešavamo. Kao i svi, aktivno smo razmišljali kako da doprinesemo ublažavanju posledica nastalih COVID 19 pandemijom. Direktan odgovor su Zelene trake, koje smo predstavili prošlog marta, a koje su kao uspešan projekat, prenesene na sve prelaze unutar CEFTA-e. Paralelno, trudimo se da smanjimo suvišne procese i omogućimo lakše kretanje privrednih subjekata po regionu. Na primer, odluka o radnim dozvolama je direktan odgovor na ogromnu papirologiju koju jedna firma mora da pripremi da bi svog radnika poslala u sopstveno predstavništo na drugom tržištu Zapadnog Balkana.

Koliko su zaživeli Zeleni koridori i šta je njima postignuto?

Zeleni koridori predstavljaju sistem graničnih prelaza pod posebnim režimom, na kojima se carinske i druge procedure odvijaju ubrzano. Njihova svrha jeste da se olakša promet i trgovina robom u regionu i otvoreni su za sve vrste robe. Zahvaljući Zelenim koridorima, čekanja na CEFTA prelazima su bila skoro duplo manja od čekanja na prelazima sa EU.

Moram da dodam i da je, sa tim ciljem CEFTA sekretarijat unapredio sistem elektronske razmene podataka (SEED) između carinskih uprava i drugih graničnih službi, koji je ustanovljen još 2010. godine. Njegova nadogradnja, SEED+ je jedan od najvažnijih prioriteta u CEFTA-i, koji će pored razmene podataka između uprava carina uključiti i sve agencije koje se bave kontrolom proizvoda u carinskom postrupku na prelazima, a na kraju će se proširiti i na oblast trgovine uslugama što je predviđeno i Planom za zajedničko regionalno tržište. SEED+ će omogućiti i uvođenje e-sertifikata, što će dovesti do trgovine bez papira u CEFTA-i, koja se donedavno smatrala dalekom budućnošću.

Dokle se stiglo sa idejom o Zajedničkom regionalnom tržištu?

Naš fokus u 2021. godini je bio na promovisanju napora za unapređenje kretanja robe i usluga kroz CEFTA tržišta, koje će doprineti stvaranju Zajedničkog regionalnog tržišta. Kada smo 2020. godine usvojili Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, planirane su aktivnosti oko slobodnog protoka robe, usluga, kapitala i ljudi, usklađivanja investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom i promociju regiona investitorima, kao i za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište. Godinu dana kasnije, možemo se pohvaliti da smo u velikoj meri unapredili slobodan protok robe kroz eliminaciju barijera, ostvarili napredak u slobodnom protoku usluga i unapredili institucionalne kapacitete u okviru CEFTA struktura.

Šta bi Zajedničko tržište predstavljalo za region i njegove privrednike?

Osim što bi bi bilo značajna podrška regionu u u procesu usvajanja standarda Evropske unije i pristupanja jedinstvenom tržištu EU, Zajedničko tržište je konkurentnije na evropskom i svetskom planu, atraktivnije za investitore. Govorimo o tržištu koje čini 20 miliona ljudi, za koje čvrsto verujem da će unaprediti razvoj poljoprivredne i prehrambene industrije, privući strane investitore i kreirati nove poslove. Takođe, posledično, omogućiće da se proizvodi i usluge nude po daleko konkuretnijim cenama.

Koliko potezi Prištine koče sporazume koje ste postigli?

CEFTA je posvećena približavanju naših članica zajedničkom evropskom tržištu i verujemo da je to svima zajednički cilj, pa da će se tako i ponašati. Na nama je da nastavimo da ispunjavamo obaveze i dalje razvijamo Sporazum kroz stvaranje povoljnih uslova za trgovinu za poslovni sektor i stimulaciju konkurencije. Verujemo da sve naše članice razumeju da trebamo iskoristiti veliki potencijal CEFTA tržišta koje broji 20 miliona ljudi i 120 milijardi vrednu privredu.

Koji su zadaci pred Ceftom u 2022. godini?

CEFTA sporazum je doprineo rastu izvoza članica između 40 i 80 odsto, pokazuju podaci. Ono na šta bi trebalo da se fokusiramo ne samo u 2022. godini, jeste dalja integracija regije u skladu sa Akcionim planom za zajedničko tržište, završetak razvoja platforme SEED+, kao i prve integracije za zajedničkim tržištem EU putem Zelenih koridora. Time bi se stvorile početne pretpostavke za ostvarenje cilja koji je povećanje BDPa od oko 6.7 odsto, ukoliko CEFTA-u dovedemo do nivoa integracije koji postoji u Evropskoj Uniji. Kako smo ove godine napravili prve korake u tom pravcu, verujem da će taj cilj biti dostižan u bliskoj budućnosti.