Vrata Evropske unije otvorena su za dalja pridruživanja, ali perspektiva stupanja u članstvo 2025. u potpunosti zavisi od angažmana Srbije u pristupnom procesu. Važni kriterijumi za proširenje iz Kopenhagena tiču se, zapravo, ekonomije, tj. tržišne ekonomije i kapaciteta za hvatanje u koštac s konkurencijom iz Evropske unije. Kada bude ispunila ta va kriterijuma, Srbija će u ekonomskom smislu biti spremna da se pridruži EU – naglašava u intervjuu za Srpsku ekonomiju Radica Nusdorfer, šefica Sektora za evropske integracije pri Delegaciji EU u Srbiji.
Srbija je od Evropske komisije dobila pozitivne ocene za reforme u ekonomiji. Šta to znači za našu zemlju i njen put ka Evropskoj uniji?
– Iako su u godišnjem izveštaju za 2018. bili prikazani mešoviti rezultati, rezultati u oblasti ekonomije bili su prilično pozitivni. To se naročito odnosi na dobre fiskalne rezultate budući da je Srbija ostvarila budžetski suficit. Biće važno očuvati tu stabilnost, recimo uvođenjem pravila koja će biti obavezujuća u većoj meri – u skladu sa izveštajem i političkim preporukama datim u okviru ekonomskog dijaloga o programu ekonomskih reformi. Privredni rast, premda niži od očekivanog ili potrebnog da bi se premostio razvojni jaz (1,9 odsto), počiva na zdravim osnovama, a mi smo optimistični u pogledu njegovog rasta ove i narednih godina. Ima još pozitivnih tendencija: rast izvoza, povećanje direktnih stranih ulaganja i izvesna poboljšanja poslovne klime. Takva pozitivna procena, koja zapravo predstavlja značajan ekonomski pomak, svakako je dobra vest u kontekstu pristupnog procesa (uz napomenu da brzinu pristupanja nastavlja da diktira vladavina prava). Ekonomska konvergencija postaje sve važnija odskočna daska u pristupnom procesu. Dva veoma važna kriterijuma za proširenje iz Kopenhagena tiču se, zapravo, ekonomije, tj. tržišne ekonomije i kapaciteta za hvatanje u koštac s konkurencijom iz Evropske unije. Kada bude ispunila ta dva kriterijuma, Srbija će u ekonomskom smislubiti spremna da se pridruži EU.