„Uspešna je ona vlast koja može da napravi balans između onoga što traže poslodavci i onoga što traže radnici”. Ovo u intervjuu za Srpsku ekonomiju naglašava Mila Carovska, ministarka za rad i socijalnu politiku u Vladi Republike Makedonije, i dodaje da sve to može da se kreira putem socijalnog dijaloga.
Koliko i na koji način su prava radnika u Makedoniji zaštićena, posmatrano iz ugla odnosa radnika i vlasnika privatnih kompanija gde privatni privrednici često ne prijavljuju nove radnike, ili ih otpuštaju prisilnim sporazumnim ugovorima?
U Makedoniji, u regionu, pa i u svetu, postojala je tendencija koja je podrazumevala nazadovanje prava radnika i postojano unapređivanje prava poslodavaca. Mi smo promenili kurs i radimo na unapređivanju prava radnika zajedno sa sindikatima. Važno je pomenuti da su sindikati u Makedoniji postojali samo na papiru i da su se slagali sa svim što je radila prethodna vlast. Suprotno tome, mi težimo da uključimo sve pokrete koji se bave pravima radnika i reprezantativne sindikate. Cilj nam je da kreiramo kritičnu masu koja će diskutovati o pravima radnika. Uspešna je ona vlast koja može da napravi balans između onog što traže poslodavci i onog što traže radnici. Sve to može da se kreira putem socijalnog dijaloga. Upravo to mi činimo. Inače, u odnosu na neformalnu ekonomiju, tu je reč o svetskom trendu. Prema podacima ILO, 36% ugovora problematično je svuda u svetu, čak i u razvijenim zemljama. Ili se radi o neformalnoj ekonomiji gde je uključena visoka stopa stanovništva. To je tendecnija i kod nas, a zasigurno i u regionu. Mi smo usvojili strategiju za formalizaciju neformalne ekonomije i činimo napore u tom pravcu. Međutim, imajući u vidu da je to globalno pitanje, mislim da pružanjem malih koraka možemo da pokažemo da, ukoliko se formalizuje određeni ugovor ili ako se napravi ugovor za radno mesto, da smo mnogo bezbedniji. Još uvek ima mladih ljudi koji žele da rade neformalno.