Minimalna cena radnog sata u Srbiji do sada je bila među najnižima u regionu. Vlada je sredinom septembra usvojila odluku o visini minimalne cene rada za period januar–decembar 2019. godine, koja predviđa da ona, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi 155,30 dinara (neto) po radnom času. Povećenje od 8,6 odsto primenjivaće se od 1. januara iduće godine. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, u intervjuu za Srpsku ekonomiju naglašava da cilj minimalne cene rada nije da se poboljša materijalni položaj radnika, već da se vrednuje njihov rad. Đorđević najavljuje da penzioneri mogu da očekuju povećanje penzija i lakše ostvarivanje svojih prava, manje čekanje na trajna rešenja i priznavanje staža za određene kategorije.
– Cilj minimalne cene rada nije da se poboljša materijalni položaj radnika, već da se vrednuje njihov rad. To pokazuje odgovoran odnos države prema građanima i njenu želju da taj jedan sat bude bolje plaćen. Naravno, mi težimo ka tome da, s jedne strane, cene, inflacija i kurs budu stabilni, a da, s druge, plate rastu. Jedna od mera Vlade jeste da jednom godišnje tu minimalnu cenu rada poveća i time zaštiti one radnike koji primaju minimalac. Ranije su u Srbiji postojala dva minimalca koja su se s vremenom stopila u jedan. Sada se minimalac na neki način i zloupotrebljava. Inače, osmišljen je kao mehanizam kojim će se pomagati kompanijama dok ne izađu iz problema, tj. pružena im je mogućnost da isplaćuju zarade u najminimalnijem iznosu kako bi mogle da izađu iz krize. Dakle, kod nas se to zloupotrebljava i mi znamo da se to dešava. Većina firmi isplaćuje minimalac, ali i deo sredstava na ruke, jer želi da ima što veći profit. Mi ćemo nastojati da u narednom periodu minimalna cena rada raste. Plan je da dostigne potrošačku korpu i time dobije drukčiji karakter.