FINCI SU NAJSREĆNIJA NACIJA NA SVETU ZATO ŠTO IMAJU POVERENJE U DRUŠTVO U KOME ŽIVE

Poslednjih godina saradnja Finske i Srbije je u usponu. Finska ima mnogo iskustva kao članica Evropske unije. O tome za Srpsku ekonomiju govori Perti Ikonen, ambasador Finske u Srbiji.

U kojim oblastima I na koji način vaša država može da pomogne Srbiji da ubrza svoje integracije u EU?

Delimo naše iskustvo i znanje sa kolegama iz Srbije u mnogim oblastima, poput vladavine prava, digitalizacije, inovacija, tehnologije… Pored toga, mi neprestano radimo na otkrivanju novih polja za buduću saradnju i razmenu. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti zajedno raditi na projektima, Twinning i TAIEX, u oblastima obrazovanja, javnog zdravlja i zaštite životne sredine. Sve teme koje sam upravo naveo su deo EU integracija i tu vidim moju zemlju kao jednog od partnera Srbije na tom putu.

Šta je bio najveći izazov za Finsku kada su u pitanju evropske integracije?

Svaka zemlja ima svoje izazove i mora da se prilagodi na sebi svojstven način kako bi uspešno ispunila kriterijume za pridruženje. Kada je Finska u pitanju, ekonomski razlozi za pridruženje su bili jasni. Početkom 90-tih, s obzirom na najgoru recesiju ikada viđenu u nekoj industrijskoj zemlji zbog kraja Drugog svetskog rata, došlo je do kolapsa u našoj razmeni sa Sovjetskim Savezom. Potreba za novim tržištem za izvoz je bila kristalno jasna. Politički, Finska je odustala od decenijama duge politike neutralnosti I rizikovala sa novim pristupom koji je podrazumevao nove aranžmane sa ruskim komšilukom. Ispostavilo se da je to dobra odluka. Finska se pridružila porodici nacija na čijim teritorijama nije bilo rata od kraja Drugog svetskog. Druga posledica je to što smo deo našeg suvereniteta prepustili EU. To je i dalje tema o kojoj se diskutuje u Finskoj, kao i u ostalim zemljama članicama. Da li je previše moći skocentrisano u Briselu? Ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje, ali sam siguran da je Aleksandar Stub, naš bivši premijer bio u pravu kada je rekao da je Finska imala ogromnu korist od toga što je postala EU članica i da je od tada sve uspešnija.

Kako ocenjujete ekonomske odnose između Srbije i Finske, kolika je trgovinska razmena između naše dve zemlje? Šta Finska najviše uvozi iz Srbije, a šta najviše izvozi Srbiji?

Ekonomski odnosi između Srbije i Finske su i dalje na relativno niskom nivou, ali srećom, primećujemo pozitivan trend rasta iz godine u godinu. Prema podacima Finske carine, trgovinska razmena između naše dve zemlje iznosila je 54.5 miliona evra u 2017. godini.

Izvoz Finske u Srbiju iznosi 27.9 miliona evra, što je za 6% više nego 2016. godine. Roba koja se najviše izvozi iz Finske jeste papir i srodni proizvodi, električni i mehanički delovi, kao i gvožđe i čelik (3,3 miliona evra).

Uvoz Finske iz Srbije povećao se za 26.6 miliona evra, što je za 25% više u odnosu na 2016. godinu. Glavni proizvodi koji Srbija izvozi Finskoj su električni i mehanički delovi, obuća, papir, guma i slični proizvodi.

Postoji mnogo mogućnosti za unapređene trgovinske razmene jer interesovanje finskih kompanija za Srbiju i zemlje u region, u poslednje vreme, kontinuirano raste. Važno je i napomenuti da trgovina Srbije sa EU iznosi 64,5 %, što je veoma pozitivan indikator koji predstavlja ohrabrenje za finske kompanije da se više uključe i povećaju razmenu sa Srbijom.

Najbolji način za jačanje ekonomskih veza između Finske i Srbije je kroz promociju biznisa i kontinuirano istraživanje tržišnih mogućnosti. Takođe, veoma je važno pospešiti kontakt između malih i srednjih preduzeća kako bi oni potražili partnere i započeli trgovinsku saradnju. Kada to postignemo dođi će do rasta i izvoza i uvoza i Finske i Srbije. Ambasada Finske u Beogradu ulaže veliki napor na tom putu, pre svega na polju razmene znanja između naših zemalja.

U kojoj meri su finski investitori upoznati sa mogućnostima poslovanja u Srbiji?

Jedan od zadataka Finske Ambasade u Beogradu jeste da informiše potencijalne finske investitore o prilikama za poslovanje u Srbiji i regionu. Tokom poslednjih par godina, nekoliko novih finskih kompanija se pojavilo na srpskom tržištu, ili kao investitori ili kao pružaoci usluga i tehnologije. U poslednje vreme, najviše se povećalo interesovanje za tehnološki sektor. Na primer finska kompanija Taaleri Grupa je jedna od investitora na projektu izgradnje najvećeg vetroparka u Srbiji.

Rast poverenja u stabilnost srpskog tržišta definitivno je bazirana na reformama koje se sprovode, ali i samom procesu integracije Srbije u EU. Otvaranje poglavlja u pregovaračkom procesu evrointegracija predstavlja dobar signal finskim kompanijama jer govori da Srbija ulaže trud da reformiše društvo u skladu sa standardima Evropske unije. Već više od 70 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU, što je odličan znak i stvara dobru osnovu za dalji napredak.

Srbija je već ostvarila napredak u privlačenju investitora, ono na šta je trenutno potrebno staviti veći naglasak jeste praćenje tih investicija. Institucije u Srbiji i kompanije bi trebalo da sarađuju i više ulažu u istraživanja i razvoj kako bi stvorili bolja rešenja i proizvode. Na taj način će bolje odgovoriti potrebama međunarodnih investitora. Istovremeno, Srbija bi trebalo da se fokusira na dodatnu vrednost, održive i ekološki prihvatljive investicije koje zahtevaju visoko obrazovanu radnu snagu. To je oblast u koju se finske kompanije i institucije mogu uključiti da pomognu.

Kakvo je iskustvo finskih kompanija kada je reč o poslovanju u Srbiji? Kako procenjuju poslovno okruženje u Srbiji?

Prema podacima kojim trenutno raspolaže ambasada Finske, u Srbiji je registrovano 13 finskih kompanija i oko 50 distributera različite opreme i rešenja za veliki broj različitih sektora. Iskustva finskih kompanija u vezi sa poslovnim okruženjem u Srbiji generalno su dobra. Ipak, potrebno je uraditi mnogo toga u ovom segmentu, Srbija mora da preduzme dodatni trud ka tome da se poslovno okruženje učini još konkurentnijim, transparentnijim i predvidljivijim. Dodatna poboljšanja poslovnog okruženja rezultiraće povećanjem investicija i veću ekonomsku saradnju između finskih i lokalnih kompanija. Segmenti koji mogu biti dodatno unapređeni su vladavina prava i izvršavanje ugovora, transparentnosti, ukidanje parafiskalnih nameta kao i efikasnost i pravičnost tenderskih procesa.

Ambasada Finske, zajedno sa drugim nordijskim ambasadama i Nordijskim poslovnim savezom u Srbiji, pomaže Srbiji u unapređenju poslovnog okruženja. Veliki broj finskih kao i nordijskih kompanija koje posluju u Srbiji proširile su interesovanje u pogledu saradnje sa javnim entitetima u Srbiji, u donošenju inovacija, najkvalitetnijih proizvoda i usluga u javnom sektoru. Na taj način smo zajedničkim snagama uspostavili takozvanu Nordijsku radnu grupu sa ciljem da se uhvatimo u koštac sa problemima javnih nabavki, da podelimo iskustva nordijskih zemalja i doprinesemo unapređenje zdrave konkurencije u Srbiji.

Šta može biznismen u Srbiji da nauči iz finskog poslovnog duha?

Dugoročna strategija i planiranju su ključni faktori uspeha finskog naroda. Finska je mnogo investirala u obrazovni sistem, što donosi dugoročno korist, ali i ispoljava pozitivne efekte kroz sve sektore društva. Snažno obrazovanje kao temelj, u kombincaiji sa ulaganjima u istraživanje, razvoj i inovativna rešenja, ključni su faktori uspeha finskog društva. Finski biznis blisko sarađuje sa institutima i univerzitetima koji se bave istraživanjima i razvojem. Preko 70 odsto finskih kompanija sa ovim institucijama sarađuje na dnevnoj bazi. To je razlog zašto se inovativni proizvodi i rešenja konstantno razvijaju u Finskoj, i zašto je finska ekonomija bila u stanju da sama sebe izmeni – od tradicionalne industrije papira i metala ka ekonomiji baziranoj na inovacijama i IT rešenjima. Zbog svega ovoga, Finska je zemlja koja je imala mnogo koristi od globalizacije, i danas je dobro integrisana u globalne lance vrednosti. Ne postoji magična formula, ali sve se svodi na korišćenje lokalnih resursa i preduzetničkog duha, ulaganje u obrazovanje, intelektualnu svojinu, inovacije, tehnologije i industrije koje povećavaju vrednost, sa ciljem stvaranja jakog i održivog poslovnog okruženja. Važno je znati da su finske kompanije spremne da dele svoja iskustva, najnoviju tehnologiju i know-how sa srpskim preduzetnicima. Tako da se finske kompanije mogu smatrati pouzdanim partnerima lokalnih kompanija i institucija.

U Srbiji se sve više govori o dualnom obrazovanju. Kakav je obrazovni sistem u Finskoj i koji modeli se mogu primeniti ili „kopirati“ kod nas?

Finski obrazovni sistem je veoma raznolik, stalno se menja u cilju prilagođavanja potrebama dece i omladine koja živi u modernom svetu. Neke od poslednjih reformi imale su za cilj da omoguće našoj deci da razvijaju veštine koje će biti tražene u budućnosti, za poslove koji sada čak i ne postoje. Finski edukatori su veoma kreativni; misle unapred i daju puno slobode deci da istražuju svoja interesovanja i talente. Ne mogu da kažem da li finski obrazovni model može biti preslikan u Srbiji, ali sam siguran da je Finska dobar primer u pogledu čvrste posvećenosti tome da edukativni sistem bude najbolji mogući uvažavajući najbolji interes učenika i društva. Pored rada na stvaranju dobrog sistema edukacije, siguran sam da je Srbiji potrebna dugoročna strategija kako ubediti visoko obrazovane ljude da ostanu u zemlji.

Srbija I Finska su prilično udaljene, na različitim stranama evropskog kontinenta. Pored toga, primećeno je da su srpski turisti sve više zainteresovani za vašu zemlju. Koliko su upoznati Finci sa Srbijom i njenim turističkim potencijalom?

Nedavno smo čuli odlične vesti o uspostavljanju direktnih letova između naših zemalja u junu mesecu od strane Air Serbia. Siguran sam da će to biti dobro i za turiste, ali i za biznismene i ekonomsku saradnju između Srbije i Finske. Možda niste upoznati sa činjenicom da Japanci čine veliki deo turista u Finskoj usled dobre povezanosti ali i kulturnog prepoznavanja naših nacija. Naše kulture slične su na mnogo načina: cenimo prirodu, jednostavnost, napredne tehnologije, zajedničko kupanje u saunama i onsensima (topli izvori), a Japanci vole Mumine (likovi iz finskih bajki) skoro kao sami Finci. Nažalost, Finci nisu upoznati sa Srbijom, i obrnuto. Činimo najbolje što možemo u pogledu širenja lepih reči, i vidimo da sve više ljudi dolazi u Srbiju i region, ali potrebno je vreme. Siguran sam da će nas napredak Srbije na evropskom putu zbližiti i, najzad, činiti delom iste porodice nacija.

Prema UN Indeksu sreće, Finci su najsrećnija nacija na svetu. Šta njihov život čini tako lagodnim?

To verovatno nije ta vrsta sreće koju većina ljudi zamišlja kada čuju tu reč. Finci nisu srećni zbog lagodnog života. Da budem iskren, koliko god da volim sneg i hladno vreme, duge zime nemaju mnogo veze sa lagodnim načinom života. Ipak, Finci poseduju nešto suštinsko, a to je poverenje u njihovo društvo. Finci imaju dobre javne usluge, pošten tretman, i žive u ekološki zaštićenoj sredini. Nijedna nacija nije savršena, ali možemo se ponositi izvanrednim sistemom obrazovanja, efikasnom i transparentnom javnom administracijom, dobrom zdravstvenom zaštitom, i drugim privilegijama. Ono što je Fincima takođe veoma važno je to da bez obzira da li živiš u Helsinkiju ili u malom gradu na severu, pojedinac dobija podjednako dobru uslugu i prilike.

Šta zemlje Zapadnog Balkana mogu naučiti od nordijskog modela ekonomskih integracija?

Dobra nordijska saradnja se ogleda u stvaranju Nordijskog saveta, već 1952. godine. Zajedničko nordijsko tržište rada stvoreno je 1954, što znači da su nordijske zemlje imale slobodnu migraciju radne snage pre nego što je EU stvorena. Nordijske zemlje su sjajan primer regionalne saradnje i kako volimo da kažemo, svi igramo u istom timu. Nordijska saradnja je u mnogo aspekata jedinstvena. Proteže se preko svih sfera društva, od politike i istraživanja do kulture i umetnosti. Naš zajednički glas je jači na međunarodnoj sceni, razmena ideja stimuliše održiva rešenja, i deljenje najboljih praksi podstiče dobrobit. Verujemo da se ovo reflektuje i na način na koji radimo stvari. Nordijske kompanije imaju veoma slične poslovne modele, sa sektorima u fokusu, korporativnim vrednostima i slično. Shodno tome, u mnogim oblastima, one su zapravo direktni konkurentni. Ipak, verujemo da zdrava i poštena konkurencija na duge staze može doneti samo boljitak. Nordijska saradnja se takođe primenjuje u slučaju nordijskih ambasada u Srbiji. Pokrećemo mnoge zajedničke inicijative, kao što je organizacija nordijskih seminara, posete gradova širom Srbije, radne grupe, itd. Štaviše, nordijske ambasade u Beogradu pridružile su se naporima u deljenju nordijske stručnosti na poljima koja su najvažnija za zdravo poslovno okruženje, kao što su javne nabavke, digitalizacija, inovacije, efikasna i transparentna administracija i antikorupcija. Zapadnoevropske zemlje treba da slede primer nordijskih zemalja i da ostvare bolju saradnju između sebe.