Bitef pred finansijskim izazovima

Bitef nije pružio doprinos samo umetničkoj već i društvenoj emancipaciji. Tek treba istražiti koliki je njegov značaj bio, recimo, u afirmaciji kvir identiteta – primećuje u intervjuu za Srpsku ekonomiju Ivan Medenica, umetnički direktor tog festivala. Medenica dodaje da s umetničkim probojem i rastom koji je ostvaren u poslednjih nekoliko godina, te znatno većim interesovanjem za Bitef u regionu, pa i u svetu, i finansijska podrška Grada Beograda, osnivača festivala, i Ministarstva za kulturu, polako ali kontinuirano raste.

Koliko je Bitef značajan za očuvanje srpskih vrednosti i tradicije i kako utiče na tzv. evropeizaciju društva?

– Bitef je jedinstvena i vrlo posebna institucija kulture u srpskom društvu, koje je, bar danas, pretežno tradicionalno i okrenuto nacionalnim vrednostima, jer je uspeo, kao međunarodni festival novih pozorišnih tendencija, da i u takvom kulturnom kontekstu bude prepoznat i potvrđen kao vodeći kulturni brend. Drugim rečima, a što zvuči paradoksalno, međunarodni festival posvećen netradicionalnim formama jedna je od vodećih tekovina nacionalne kulturne tradicije. Bitef ubedljivo dokazuje da srpska kulturna baština nije samo nacionalna i tradicionalna umetnost već i međunarodna i savremena... Njegov uticaj na evropeizaciju društva – mada bih ja više voleo da govorimo o kosmopolitskom duhu u najširem smislu jer je Bitef od svog osnivanja bio svetski a ne samo evropski festival – jeste višestruk i vrlo značajan. Pre svega, festival nas upoznaje s najrazličitijim novim tendencijama svetskog pozorišta, stvara širi referentni okvir, utiče na domaću publiku, kritiku, pa i stvaraoce. Jedan od dvoje legendarnih osnivača Bitefa Jovan Ćirilov (drugi osnivač je Mira Trailović) govorio je da je Bitef najsnažnije uticao na našu publiku, pa onda na kritiku, zatim režiju, a ubedljivo najmanje na glumu. Ja bih se s tom lapidarnom tezom u velikoj meri složio.