Kakav nam je kulturni profil nacije? I može li uopšte da se definiše i izmeri nivo kulture jednog naroda, naravno bez paušalnih, pristrasnih ili neutemeljenih kriterijuma? Na kom smo stupnju kulturnog razvoja danas? To su bile ključne teze za razgovor s ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem.
Kakva nam je kulturna politika?
– Uz mala pojednostavljenja može se reći da poslednjih decenija Srbija nije imala koncipiranu kulturnu politiku. Dok je bila u državnom formatu zvanom SFRJ, a potom i SRJ, poneka reč opravdanja mogla se naći u činjenici da je tada vođena neka zamišljena zajednička kulturna politika, mada je i to izostajalo. Međutim, i od svog reosamostaljenja 2006. godine, Srbija nikad nije imala osmišljenu kulturnu politiku, niti strategiju.
Zašto? Ko je odgovoran? I kakve su posledice?
– Izostanak takvog formalnog dokumenta, ali i koncepcije, dovodi, naravno, do posledica kojih smo svi svesni, a to je nepostojanje bilo kakvog investicionog reda, izgradnje muzeja, pozorišta, arhiva, biblioteka… Radilo se pomoću štapa i kanapa, projekti nisu završavani, te smo zbog toga više od deceniju čekali otvaranje Narodnog muzeja ili Muzeja savremene umetnosti. U oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je takođe bitan deo kulture, nismo imali jasne ciljeve. Slična situacija bila je i u drugim oblastima kulture. Izostalo je nekoliko sistemskih zakona, a neke od postojećih trebalo bi menjati, na primer Zakon o kulturi, neke doneti, recimo zakon o kulturnom nasleđu, zakon o arhivskoj građi i arhivskoj službi, zakon o nepokretnim kulturnim dobrima.
Opšrinije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.