ONA: Televizijska, filmska, pozorišna i glasovna glumica. Studira glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Dragana Petrovića Peleta.
FILMOGRAFIJA: Ubice mog oca, Apsurdni eksperiment, Koreni, Žigosani u reketu.
POZORIŠTE: Ljubav u Savamali, Zvezdara teatar.
Zašto ste se odlučili za glumu?
– Još kad sam bila mala, gledala sam glumce na sceni i bilo mi je jasno da je i moje unutrašnje biće takvo, šta god to značilo. Odrastanjem sam to potisnula, ali kada sam krenula u školu filma „Kvadrat” sa idejom da se bavim režijom, imala sam priliku da glumim s kolegama iz grupe. Tada sam se suočila s činjenicom da želim time da se bavim.
Kako su vam reagovali mama i tata kada su saznali da ćete upisati FDU?
– Ja sam se oduvek zanimala za umetnost, film, pisala sam, i dan-danas sam opsednuta muzikom, te stoga mislim da su znali da ću studirati umetnički fakultet.
Gde se osećate opuštenije, u pozorištu ili u seriji?
– l u jednom i u drugom. Kada snimam, fali mi pozorište i vice versa. Ali mnogo se uči na oba fronta.
Koji biste mi film preporučili da obavezno pogledam?
– Parfem Toma Tikvera, priču o ubici.
Kog reditelja posebno cenite?
– Teško je izabrati jednog. Pola Tomasa Andersona, Vendersa, Linča, Polanskog...
Ko je najbolja srpska glumica, a koji je glumac dominantan?
– To ne postoji. Gluma nije takmičenje. Ja ću uvek reći da je najbolja Milena Dravić zato što mi je najdraža. Od glumaca veoma volim Bogdana Diklića.
Koji je vaš životni moto?
– Nemam moto, ali uvek pokušavam da se nađem u tuđim cipelama i razumem razloge drugih ljudi. Mislim da jedino empatijom i razumevanjem možemo da dođemo do konstruktivnih rešenja.
Opširnije čitajte u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija koji je na kioscima.