NE SMEMO DA PROPUSTIMO PRILIKU DA IZGRADIMO BEOGRAD

Arhitekta Marko Stojčić autor je većeg broja objekata u Srbiji i inostranstvu, kao i urbanističkih projekata. Inicijator je osnivanja Komore arhitekata Srbije. Moglo bi se reći i naš kolega, pošto je osnivač i glavni i odgovorni urednik najznačajnijeg regionalnog arhitektonskog časopisa „Arhitekton”. Poslednjih pet godina bio je član Komisije za planove i potpredsednik Saveta za urbanizam Skupštine Beograda. Od pre dva meseca je glavni prestonički urbanista. – Ovo što sada radim potpuno je drukčije od onog što sam ranije radio. Drukčiji je fokus, pogled. Jedno je kada si tu da malo pomogneš, a nešto sasvim drugo kada moraš da sprovodiš urbanističku politiku Beograda – konstatuje Stojčić u intervjuu za Srpsku ekonomiju.

Postoji li neki kredo kojim ćete se voditi u urbanističkom razvoju Beograda?

– Ključno je da u pravilima struke ostane šta je održivo, a sprovodivo. To je veliki izazov za nas zato što mi arhitekte vrlo često znamo da usvojimo neki plan, doduše sa stručnog aspekta, a da se u praksi pokaže da to ne može da se sprovede zbog velikih investicija koje grad treba da obezbedi ili zbog imovinsko-pravnih odnosa. 

Pre nego što pređemo na urbanističke ambicije beogradskih vlasti, recite nam šta ste uočili kao jedan od gorućih problema.

– Svi znamo da je, nažalost, u poslednje četiri decenije izgrađen ogroman broj nelegalnih objekata, pre svega na obodima Beograda. Zato je urbanistički razvoj u skladu s pravilima struke i uređenja jedne evropske prestonice skoro nemoguć. Naša najveća obaveza i naš najveći problem u sprovođenju tih planova, kao i u samom planiranju, jeste da uvedemo ta nelegalna naselja koja su nastajala još od kraja osamdesetih pa sve do prošle godine, kada je to zaustavljeno, u normalnu urbanističku matricu kako bi svi stanovnici imali normalne uslove za život. To je vrlo teško jer nisu poštovani minimumi standarda ni udaljenja i pozicioniranja tih objekata. Često su oni na mestu planiranih saobraćajnica. Sada tu živi mnogo ljudi i porodica i nemoguće je porušiti te objekte.  

Opširnije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.