Skoro tri decenije od raspada zajedničke države, pitanje koje se nameće jeste da li se srpski jezik u novonastaloj situaciji dovoljno promenio i da li se uopšte promenio. Da li je Srbija ostala
uskraćena za neki svoj jezik tokom raspada zajedničke države? Da li ga je trebalo menjati budući da je došlo novo vreme u kome su stigle i nove reči? Čini se da su druge novonastale države ipak u većoj meri promenile jezik. Neki su čak i preterali, pa ni oni ne znaju baš najbolje značenje novih kovanica. Postoje i komisije koje ocenjuju, na primer, da li je nešto „dovoljno” hrvatski…
– Prema mom mišljenju, nije ni trebalo da se srpski ciljano menja, tim pre što niko zapravo nije osećao potrebu za tim. Rekao sam „niko”, a mislim niko relevantan, stvarno uticajan, niko ko zbilja želi dobro svom jeziku i svom narodu, ako hoćete. I sigurno nije trebalo da državne institucije postupaju kao što su postupale u ovim drugim, sada samostalnim državama. To ne znači da
nije bilo ljudi koji su u javnosti istupali s takvim idejama. Mislim da je Srbija dobro uradila što i sama nije povela svoj jezik u nekom četvrtom pravcu, samo da bi se on što više razlikovao – kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Ranko Bugarski, lingvista svetskog glasa.
Opšrinije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.