Za Jasminku Petrović pouzdano znam da ima i autoritet i kredibilitet kod najmlađih čitalaca. Ona je jedan od najvećih srpskih pisaca za decu i mlade. Za svoj rad višestruko je nagrađivana. Njene knjige prevedene su na blizu trideset jezika.
Jasminka Petrović je za Tačku analizirala šta nam deca čitaju. Ili zašto ništa ne čitaju. I kako kod dece probuditi želju da zavole knjigu.
Koliko deca danas čitaju?
– To je teško utvrditi bez nekog većeg istraživanja. Svako će odgovoriti na osnovu onoga što vidi u svojoj okolini: a) današnju decu knjige uopšte ne zanimaju ili b) deca čitaju više nego ikad pre. Gostujući po školskim i gradskim bibliotekama, ja uglavnom srećem decu koja vole knjige. Na te književne susrete pozivaju me učitelji, nastavnici i bibliotekari koji prate savremenu književnost za decu i mlade i koji kod svojih đaka razvijaju ljubav prema pisanoj reči. Mi nemamo nacionalni program koji podstiče najmlađe na čitanje, ali zato imamo sjajne pojedince koji zahvaljujući svom entuzijazmu postižu velike uspehe u ovoj oblasti. Širom Srbije održavaju se različiti književni programi, manifestacije, radionice, susreti i sl. Pre desetak godina obilazila sam prijepoljske seoske škole pokretnom bibliotekom, poznatom kao Infobus. I danas pamtim te žive razgovore o knjigama. Nedavno sam bila gost jedne beogradske škole. Tema za razgovor bila nam je moja knjiga O dugmetu i sreći i film Zlogonje, snimljen po motivima pomenutog štiva. Do suza sam bila dirnuta mudrim stavovima tih osnovaca. Na moje pitanje kako ovaj svet učiniti boljim, jedna devojčica je odgovorila: „Knjigama, filmovima, kulturom.”
Opšrinije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.