Ono što je u muškoj košarci bio Dejan Bodiroga, u ženskoj je to već nekoliko godina Sonja Petrović, sigurno jedna od naših najboljih i najcenjenijih igračica svih vremena.
Ni pet operacija kolena, sedam preloma prstiju na rukama i ko zna koliko pucanja zglobova na nogama, nije je sprečilo da ostvari najviše domete u klupskoj i reprezentativnoj košarci, da ispuni san igranja u ženskoj NBA ligi (WNBA).
Lider selekcije Srbije, MVP prošlogodišnjeg izdanja Evrolige, od ovog leta košarkašica španske Đirone, za Tačku sumira karijeru od zlata i otkriva planove za blisku budućnost, u kojoj joj je cilj da se ostvari kao majka.
– Iako sam zakoračila u 31. godinu, nisam odredila trenutak kada ću reći zbogom košarci. Zapravo, život me je naučio da karijera ne može da se planira. Zasigurno su za jednu sportistkinju najbolje godine od 26. do 29. Međutim, šut me i dalje služi, imam dovoljno energije i motiva za nove trofeje, ali se više ne pitam ja već moje telo. A ono je svašta izdržalo.
Kada vam je bilo najteže?
– Već sa 18 imala sam prvu operaciju kolena, sa 20 još jednu, a sa 23 nakupila sam toliko povreda da je moj opstanak u košarci postao nemoguć. I sve to zadesilo me je u Čikagu, u trenutku kada sam maštala o profesionalnoj karijeri u WNBA ligi. Osećala sam užasne bolove prilikom svakog koraka. Dodatno me je deprimirala činjenica što su me stručnjaci smatrali najvećim talentom u Evropi, a onda mi se ceo svet srušio. Stajala sam pred ogledalom i videla u odrazu kako je usred najlepših snova došlo vreme za kraj. Srećom, nisam odustala...
Kako ste pregurali najveću krizu?
– Pojavio se Spartak iz Moskve, klub koji je bio spreman da me strpljivo sačeka i dočeka kao predvodnika ekipe u Evroligi. Oni su sve vreme verovali u mene. Dugujem im veliku zahvalnost. Još jednom sam shvatila da je uz čeličnu volju sve moguće. Nastavila sam da guram kroz život, kroz karijeru, često preko granica bola.