Kada se povede ozbiljan razgovor o simbolima ili najznačajnijim reprezentima naše privrede - njegovo ime ne smete nikako da preskočite. Počasni predsednik kompanije „Tarket Sintelon” Nikola Pavičić svoju poslovnu karijeru započeo je još u Brozovo vreme. I o(p)stao do danas jedan od najuspešnijih srpskih privrednika. Verovatno onda nema boljeg svedoka kroz kakva turbulentna vremena je prošla jugoslovenska ili srpska ekonomija u poslednjih pola veka. Zato je možda logično što je pristao da za Srpsku ekonomiju ispriča svoju životnu i poslovnu priču.
Da li ste kao dečak pomislili da ćete postati uspešan privrednik? Ili ste imali neke druge ambicije?
– Nikad ni pomislio nisam. Kao maturant video sam sebe na mestu sudije nekog višeg suda u Novom Sadu ili u Beogradu. Zato sam upisao Pravni fakultet.
Neću vas pitati kako ste zaradili prvi milion, ali sećate li se prvog honorara? I na šta ste ga potrošili?
– Ne sećam se kad sam zaradio prvi milion, ali sećam se prvog honorara. Kao mlad pravnik napisao sam nov Statut opštine. Nagradili su me novčano. Bio je to, za ono vreme, ozbiljan novac. Ceo iznos poklonio sam Dečjem selu u Kamenici, ustanovi za brigu o deci bez roditelja koja je baš tada bila osnovana. Nikada nisam bio ravnodušan prema sudbini ugroženih i nezaštićenih bića.
Šta je za vas „Sintelon”?
– Sjajan poslovni poduhvat, delo velikog broja zanesenih poslovnih romantičara iz Jugoslavije, Rusije i Ukrajine.
Bogatu privrednu karijeru počeli ste u Titovo vreme. Kakva su vam danas sećanja na taj period? I koliko su u pravu oni koji tvrde da je Brozov ekonomski sistem bio najbolji?
– Bilo je to vreme poslovnog romantizma, a ponekad i avanturizma. Imali smo tržišnu ekonomiju, poslovnu elitu, obrazovanu radničku klasu, nauku u službi proizvodnje. Bili smo na tržištima Istoka, Zapada i naročito na tržištima nesvrstanih zemalja. Ekonomski sistem bio je samoupravni, ali je država imala veoma aktivnu ulogu, sa strategijom ekonomskog razvoja i merama koje podržavaju strateški razvoj. Kriminal i korupcija bili su skoro iskorenjeni. Sve institucije sistema su funkcionisale. Slavili smo i podsticali stvaralaštvo. Skoro dvocifrene stope rasta BDP-a najbolje govore o delotvornosti tog ekonomskog sistema. Iako mala zemlja, bili smo politički džin. Mnogi su nam zavideli, naročito komšije sa Istoka.
– Ipak, nije sve bilo idealno i nismo imali baš sve. Zbog jednopartijskog sistema i ideološkog jednoumlja, neke slobode bile su nam uskraćene. Falio nam je politički pluralizam.
– Da zaključim, Brozov ekonomski sistem ima nenadoknadivu prednost nad ekonomskim sistemom u kome mi danas živimo.
Opširnije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.