Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Tropikalizam - hedonističko uživanje u različitosti

Umetnički pokreti
Piše: Ljiljana Staletović

Tropikalizam kao umetnički pokret nastao je u Brazilu sredinom šezdesetih godina i to isključivo se odnosio na novu muziku koju izvode umetnici kao što su Kaetano Veloso ili Horhe Ben. Prema njihovim rečima, ovo su negovali jedinstven mentalni stav prema životu - hedonističko uživanje u različitosti.

Uz album “Djure i mornara” “Tropikalizam” iz 2000. godine u izdanju slovenačkog “Biveco records” stvoren je svojevrsni novi umetničko avangardni pokret, koji je uključivao konceptualne art nastupe u klubovima (Klub BUS i klub FEST), pozorišne koncert performanse (Barutana i Dom Omladine Beograda), “Malu knjigu tropikalizma” sa manifestom pokreta na četiri jezika, ali i nevladinu organizaciju “Ecologia Urbana” koja se bavila odrivim razvojem i zastitom životne sredine. “Tropikalizam” je imao svoj radijski šou program “Pučina” koji se emitovao na radio Indexu. Snimljen je i istoimeni TV šou prikazan na RTS-u 2001. godine, kao i humoristički tropikalistički serijali “Leto u El Ranču” i “Zima u selu Zavlaka” (2003, RTS).

- Prvi promotivni događaj u klubu Bus u Beogradu (septembar 2000) predstavila je muziku i manifest Tropikalizma. Prve poklon radove za "Muzej Tropikalizma" na koncertu dali su umetnici Peđa Nešković i Dragan Papić. Na drugom promotivnom dešavanju u klubu Bus (oktobar 2000), ljudi su primani u članstvo Tropikalističkog kluba. Predstava "Zima, zima, e pa šta" je treći događaj je održan u beogradskom Domu omladine (novembar 2000). Tada je predstavljen Tropikalistički kalendar sa 17 meseci i tropikalistički horoskop sa 17 znakova. U decembru 2000. na prvi dan slave Sv. Nikole osnovana je NGO organizacija "Ecologia Urbana" kao zvanično promotivno telo Tropikalizma. U januaru 2001, "Ecologia Urbana" je predstavila svoj projekat "Tropikalizma" na regionalnoj konferenciji na REReP za Balkan u Beogradu. U februaru 2001, nedeljni šou pod nazivom "Tropikalistički klub" je objavljen u Beogradu na radio Indeksu. U ovom interaktivnom živom radio programu obradjene su sledeće tropikalističke teme: "Veličina ničega", "Konačnost beskonačnog", "Sociologija grudnjaka", "uloga koktela u Tropikalizmu", "Uloga Pekinških patki u istoriji civilizacije "," Tajna okruglih piramida","Nimfomanija - poremećaj ili božanski dar "," Kremacije ili tradicionalne sahrane "," Značaj Bonsaija za Tropikalizam"," svrha komaraca ", "Veronauka - da ili ne", "Pečurke i gljive", "Parfemi i prekršaji mirisa", "Nove metode depilacije", i tako dalje – priča Djurić.

Tropikalisti su učestvovali u manifestaciji "Al je lep ovaj svet", povodom Dana planete Zemlje (april 2001). Tada su članovi pokreta puštali zmajeve i čitali pesme Jovana Jovanovića Zmaja. "Ecologia Urbana" NVO su učestvovali u organizaciji događaja na kalemegdanskom platou ispred Beogradskog pobednika.

U junu 2001, izdaju ekološku brošuru koja sadrži Arhusku konvenciju, projekat zaštite životne sredine, poeziju i Tropikalistički horoskop. Letak je distribuiran na Svetski dan zaštite životne sredine u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Tropikalisti učestvuju u internacionalnom ekološkom seminaru u Berlinu, Parizu i Beogradu.

- Septembra 2001. održano je video učešće Tropikalista u prvoj međunarodnoj konferenciji o stanju životne sredine za oporavak Jugoslavije (ENRI 2001). Multimedijalna prezentacija Tropikalizma učesnicima konferencije, izložba fotografija "Problemi lokalne zajednice zagađenja" i, poslednje ali ne manje važno, uživo muzičko predavanje uz muziku "Đura i Mornari" - podseća Vladimir Djurić Djura.

“Tropikalizam šou” snimljen je 2001. godine na RTSu u režiji Miška Milivojevića. Tropikalistička telenovela "Zima u El Ranchu" snimljena za RTS. Snimljeno osam poslusatnih epizoda u režiji Petra Stanojlovića. Serija nikad nije emitovana. Na drugom programu RTSa kao deo novogodišnjeg programa (2002) prikazana je specijalna tropikalistička emisija "Zima u selu Zavlaka" u režiji Petra Stanojlovića.

Prvi deo razvoja Tropikalizma trajao je od 2000. godine do kraja 2017, odnosno 17 godina od dana njegovog osnivanja. U drugom periodu treba da traje večno. Tropikalisti veruju da je njihov program dobar za razvoj komunikacije i samosvesti ljudi na planeti Zemlji.

Tada je nastao i svojevrsni Tropikalistički manifest od 17 tačaka. - Oslanjajući se na ideje brazilskih tropikalista, srpski Tropikalisti objaviti su svoj manifest u 2000. Godini – objašnjava Vladimir Djurić koji je jedan od osnivača srpskog Tropikalizma.

Osim Djurića, osnivači srpskog Tropikalizma su i Nenad Surla Suki, Aleksandar Kisić Kisa i Mladen Arsenijević Arsa. Oni su istovremeno osnivači nevladine organizacije "Ecologia Urbana". Vladimir Đurić Đura i Mladen Arsenijević Arsa su iste godine snimili CD i audio kasetu "Tropikalizam" sa svojim bendom "Đura i Mornari". Oni su bili muzička pozadina svakog Tropikalističkog događaja izmedju 2000. i 2001. godine.

Sećajući se tih vremena, Vladimir Đurić za naše čitaoce komentariše ovaj skoro zabiravljeni manifest.

- Ideja je bila da se Tropikalizam odmah učini značajnim, već u startu. Svako ko bi pročitao ili čuo prvu tačku kja glasi Tropikalizam je Tropikalizam morao bi da se nasmeje. Pročitao sam na koncertima «Djure i mornara» par puta sve tačke manifesta. Uvek bi se svi najviše nasmejali prvoj tački. To je isto kao kada bi se reklo belo je belo ili jedan je jedan. Besmisleno i tačno istovremeno. Dok smo kreirali tropikalističke ideje, bilo nam je važno da budu prosvetljujuće u maniru zen budizma i njihovih koana. Posebno smo kasnije napravili i svoje Tropikoane.

Želeli smo da istaknemo da «plejboj životni stil» nove bogataške elite, koji je često samo obični raskalašni hedonizam, nema puno veze sa Tropikalizmom. Tropikalizam je više zabava za siromašne, ali bogate duhom.

Poigrali smo se sa osnovnim religijskim načelima, sa dualizmom manihejaca, judaista, jednog dela hrišćana, koji veruju u suprotnosti Boga i Satanu, dobro i zlo, lepo i ružno. Ideju troičnosti preuzeli smo od pravoslavnih religioznih filozofa. Ti i ja smo troje, zvuči nelogično tačno i poetski moćno. Da smo želeli da se ozbiljnije posvetimo Tropikalizmu kao nekoj vrsti vere, insistirali bi na ovoj tački.

Obožavanje žena i dobre kapljice je odlika zdravih vedrih muškaraca kakvi Tropikalisti žele da budu. Broj 17 je izabran kao broj veselja i sreće. Mnogo smo raspravljali o smislu tog broja. Numerološki je nebitan, izuzev što je zbir dve cifre jednak broju 8, broju koji označava beskonačnost i besmrtnost.

Važna tačka za sledbenike Tropikalizma. Sve duhovno što imamo u sebi podelili bi sa svima, od svakakvih znanja preko pozitivne energije do moći imaginacije. Novac i ostala materijalna dobra koja svaki biznismen tropikalista stekne, ne treba da deli sa drugima. Niko ga ne sprečava da deli i novac i materijalna dobra, ako sam želi. Ova tačka spada u konzervativnije u manifestu.

Dobar provod je zaista značajan Tropikalistima. Čovek se može dobro provesti na različite načine, nekom je za to potrebna žurka sa prijateljima, nekom koncert omiljenog benda, nekom dobra knjiga na plaži, nekom rajski orkestar u klubu Frenk Sinatre. Dobar provod više znači dobro raspoloženje, pozitivni duh, snažna vitalnost, jaka volja za životom, energija koja toliko prija da se materijalizuje. Veoma težak zadatak za obične ljude bačene na ovu surovu planetu.

Na primer: «Ne klepeći nanulama, zagonetni zumbule» bi se reklo «Ke klepeći kakulama, dagonetni dumbule». Ovo jeste pomalo glupava metoda, ali blago pijano društvo u kafani se primenjujući ovu metodu može sjajno zabaviti. Osim toga nije ni malo lako menjati slova u rečima koje imaju smisao. Da ili ke, Dašto – dato!

Temperatura je nešto o čemu sam često razmišljao u životu i o čemu sam čitao naučne studije. Ljudi retko razmišljaju zašto je njihova telesna temperatura izmedju 35,5 i 41,5 stepen. U ovom malom temperaturnom rasponu od pet ili šest stepeni opstaje naš život. Zbog čega ljudima najviše prija spoljna temperatura vazduha ili vode u rasponu od plus 17 do plus 30 stepeni. Takva temperatura je zaista najčešća u tropskim krajevima. Tropikalisti moraju prosto da misle o tome.

Tropikalisti ne žele da imaju Kjerkegorovsku dilemu pred sobom. Da li je lepša ova ili ona torta? Čokaladna ili voćna? Obe su lepe, dakle i ova i ona.

U tački 10 se objašnjava da je seksualnost u osnovi svake komunakacije. Svaki razgovor je neka vrsta seksa. Dobar razgovor je u kasnijoj životnoj dobi odlična zamena za seks. Seksualnost treba tumačiti kao zadovoljstvo koje se stvara kada se usaglase svi aspekati ljudskog bića. Tropikalizam samo uvidja tu prostu životnu istinu.

Tačka 11 je parafraza Marksove čuvene završne tačke iz «komunističkog manifesta», Tropikalizam želi poput komunizma da se širi kao jedna pozitivna utopija, ali ne želi da se pretvori u svoj surogat. Stoga izmena sveta ne treba ni da se desi.

Tačka 12 objašnjava još jedan apsurd koji je moguć. Neko može plesati sa devojkom koja nosi veo preko lica ili sa nekom koja ima probušen jezik. Bitna je zabava. Tropikalizam je u više u samom plesu, u pokretima.

Tačka 13 je prava hologramska paradigma. Tropikalisti misle da je sve povezano neverovatnim vezama, slično kao što su razmišljali Sumatraisti. Svim i svakom su jin i jan.

U Tropikalizmu se zaista nalazi po malo od svakog mogućeg umetničkog ili revolucionarnog pokreta. Nadjite bilo koji izam i naći ćemo mu prirodnu vezu sa Tropikalizmom.

U studiji španskog mislioca Ortege i Gaseta «Pobuna masa» na lep način se objašnjava smisao elitizma i njegova očajnička želja da preživi u svetu masovne produkcije. Ukus elitiste i ukus masovnog konzumenta jesu različiti, ali i jednima i drugima bi se lako mogao svideti Tropikalizam. Srećne sobe su lanci prostorija koji bi Tropikalisti otvarali u gradovima, koje služe samo da bi čovek ušao u njih i gledao se u krivim ogledalima, smejao se kao i ostali, te konačno bio srećan makar na par minuta.

Taj koji ne razume Tropikalizam ne može biti u potpunosti srećan.

Tropikalisti veruju da postoji moćna energija koja je jača od materijalnog sveta i zovu je ljubavna vatra. To može biti plamen Božiji, elektična struja ili erupcija sunca. Ljudi na žalost nisu sposobni da budu celokupni deo te energije. Deo koji je u ljudima svestan da negde blizu postoji moćna ljubana vatra, je božija čestica. Ne možemo dotaći, ali možemo osetiti ljubav, sreću, nostalgiju za drugim dimenzijama – objašnjava Vladimir Djurić Djura.

Spotovi

Heroji Macho tip

https://www.youtube.com/watch?v=vfO1FBdFGK0

Heroji Bilder

https://www.youtube.com/watch?v=xmOa5KZVyMU

Heroji Bejrut

https://www.youtube.com/watch?v=AaUw6obGoJc

Heroji Kiza rok

https://www.youtube.com/watch?v=toaHEfxgcnU

Vladimir Djurić Djura Zarobljenik srebra

https://www.youtube.com/watch?v=2Dga0ka1x24

Djura i mornari Tekila

https://www.youtube.com/watch?v=0eXjUFsST2I

Djura i mornari Andjeli i orkestri

https://www.youtube.com/watch?v=2wE7bExC4vU

Djura i mornari Zgromiću te ja

https://www.youtube.com/watch?v=BsY-L4Gq_X4

Djura I mornari pada kisa

https://www.youtube.com/watch?v=bfMEBoIjyGA

Djura mornar Kontesa

https://www.youtube.com/watch?v=frmYZYVLAi4

Djura i mornari romantika

https://www.youtube.com/watch?v=twDLsgmSt8c

Djura i mornari i Vojvodjanski san

https://www.youtube.com/watch?v=u7_RIhTIw4w&list=RDBsY-L4Gq_X4&index=5

Djura i mornari Akustik

https://www.youtube.com/watch?v=qDBl7KzKY54

Djura i mornari Beogradski pobednik

https://www.youtube.com/watch?v=WEjCkhZFCNE

Ostali naslovi

Kako Sistem elektronskih faktura može da pomogne u modernizaciji poreskog sistema u Srbiji
Srpska ekonomija
Sa prof. dr Ljubodragom Savićem sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o prednostima i izazovima digitalizacije poreskog sistema u Srbiji
Cilj je da nauku i obrazovanje u Srbiji podignemo za lestvicu više
Srpska ekonomija
Rešenjem o imenovanju posebnog savetnika ministra Prosvete Slavice Djukić Dejanović, izabran je profesor doktor Vladimir Jakovljević, još uvek aktuelni dekan FMN u Kragujevcu. To je još jedno priznanje našem poznatom društvenom radniku
Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice
Piše: Vesna Zdravković
Ono što je u zdravstvu dom zdravlja to je opština za njene građane. Lekari opšte prakse daju prvu pomoć u lečenju pacijenata, dok je opština mesto na kojem se rešavaju problemi građana iz različitih oblasti, najviše infrastrukturne prirode. Kako funkcionišu stvari na lokalu pitali smo i saznali od Ivone Fuštić koja radi u kabinetu predsednika opštine Zvezdara
U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu
Srpska ekonomija
Povodom informacije dobijene iz Sokoja, da je Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, te da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora, upriličili smo razgovor sa gospodinom Manojlovićem, na ovu , ali i druge aktuelne teme iz života i rada Sokoja
Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU
Piše: Ljiljana Staletović
Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora
Srpska ekonomija
Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj. Delegaciju Sokoja predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja
Prioritet - briga o svim kategorijama društva
Piše: Ljiljana Staletović
Ulaganje u infrastrukturu je ključno, ali podrška u zapošljavanju i samozapošljvanju, kulturni i sportski sadržaji, edukativne aktivnosti, obrazovanje, čine život lakšim i usmeravaju parove da porodice vraćaju korenima i opredeljuju se za istinske vrednosti i kvalitetniji život, kaže Bojana Božanić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Čajetina
Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu
Srpska ekonomija
U Banja Luci je nedavno bila promocija knjige „Fiziologija“ koju je priredio tim stručnjaka sa FMN u Kragujevcu. Ovaj fiakultet je najbolje rangiran naš fakultet na Šangajskoj listi i to je razloga da profesor dr Vladimir Jakovljević ima razloga da bude ponosan na svoj tim
Ćutanje uprave prelazi u istoriju
Piše: Ljiljana Staletović
Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa vlasti. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj dobija novi informacioni sistem
Piše: Vladimir Đurić
Direktor Sokoja Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema. O važnosti ovog događaja pričali smo sa direktorom Sokoja Dejanom Manojlovićem