Mentalitet određen stradanjem

Privredna i ekonomska saradnja Srbije i Izraela mora biti obogaćena dodatnim sadržajima koji bi umanjili trgovinski deficit, a sve prema prioritetima srpske privrede. Privredne komore obeju strana bolje su uvezane, a učešće na ovdašnjim sajmovima, poput Israfooda i IMTM-a (turizma), daju očevidne rezultate – kaže za Srpsku ekonomiju Aleksandar Nikolić, počasni konzul naše zemlje u Izraelu.

Slovite za čoveka koji je jedan od najboljih poznavalaca prilika u Izraelu. Kako izgleda život u zemlji u kojoj se crvena lampica zbog vazdušnih napada na njenu teritoriju prosečno dnevno pali na svakih nekoliko sati?

– Postoji bremenito pojmljiv jaz između percepcije uticaja bezbednosnog stanja u Izraelu na svakodnevni život koju imaju ljudi širom sveta i one koju imaju stanovnici Izraela. Najbolji način njegovog prevazilaženja jeste poseta toj bliskoistočnoj zemlji i stupanje u kontakt s njenim žiteljima. Vrlo brzo se upija svakodnevna borba s društvenoekonomskim prioritetima, skupoćom izolovanog tržišta, besomučnim brojem radnih sati i predanost porodici. Navedeni izazovi guraju bezbednosni aspekt u stranu. Latentna egzistencijalna opasnost, od same obnove jevrejskog masovnijeg življenja u obećanoj zemlji, odnosno poslednje dve decenije 19. veka, s jedinstvenim nasleđem Holokausta, isuviše duboko utkana je u biće izraelskog Jevrejina. S druge strane, ukoliko se govori o sporadičnim i neartikulisanim raketiranjima iz pojasa Gaze, pod kontrolom Hamasa, bez obzira na to od koje tamošnje frakcije dolazila, treba imati u vidu prstenove ovdašnje Komande pozadine, od imanentnog ulaska u skloništa pa do onog od tri minuta. Nasumične civilne i vojne žrtve, materijalna šteta, iznuđeno ulaganje u odgovarajuće vidove odbrane, sazdali su dugogodišnju konstelaciju koja neumitno ostavlja psihološki ožiljak na stanovništvo gradova, kibuca i mošava, a posebno, u neposredna dva prstena, udaljenosti do 20 km od Gaze, na decu, obrazovni i zdravstveni sistem.

Koje su specifičnosti života u Jerusalimu, a koje u Tel Avivu? Gde kuca srce savremenog Izraela, u kojem od ta dva grada?

– Jerusalim i Tel Aviv su dva pola iste planete. Prvi je pretežno tradicionalan, religiozan, jedan od centara tri monoteističke religije, duhovni i politički glavni grad, sazdan od hebronskog kamena ili barem obložen njim. Drugi pak, predominantno moderan, grad bez predaha, sa svojim Dan konglomeratom, predstavlja uistinu privredni, trgovinski, finansijski, kulturni, umetnički i sportski centar zemlje. Dok je Davidov grad mira unikatan, i premašivši tri hiljade godina postojanja, magnet za svakog civilizovanog čoveka na planeti da ga bar jednom u životu hodočasno pohodi, Bjalikov Tel Aviv, osnovan pre 110 godina, satkan od remek-dela bauhausa, pulsni je epicentar društvenog razvoja. Od dva ministarstva koja se nalaze van Jerusalima, jedno je u Tel Avivu, Ministarstvo odbrane. Ne treba zaboraviti da u svom administrativnom području grad Tel Aviv – Jafa, obuhvata i mediteransko-levantski brilijant Jafu, koja datira od bronzanog doba, a za koju se vežu prorok Jona i Sveti Petar. Jerusalim i Tel Aviv imaju različite nadmorske visine, klime, ambijentalne celine, a Tel Aviv krasi i gradska plaža s mnogobrojnim sadržajima, te promenadom. Jerusalim uživa šabatni smiraj, a Tel Aviv ritam grupa modernog plesa. Konačno, Telavivljani kažu da je u Jerusalimu najlepši drum natrag za Tel Aviv.

Kao naš počasni konzul u Izraelu upućeni ste u sve nijanse spoljnopolitičke saradnje dveju zemalja. Kako ih ocenjujete?

– Državno-politički odnosi su prisni i u uzlaznoj putanji. Savetovanja nadležnih su redovna i sadržajna. Prvi put jedan predsednik jevrejske države posetio je Beograd 2018, a elementi posete predsednika Rivlina Srbiji govorili su o posebnosti odnosa protkanih vekovima međusobnih uticaja i, nažalost, sapatništva. Postoji niz faktora koji nisu naklonjeni vrednostima koje dele Država Izrael i Republika Srbija, pa ni konkretno Izraelu i Srbiji, tj. jevrejskom i srpskom narodu, što dodatno približava dve strane. Obziri obeju strana prema državama, odnosno strukturama vlasti koje okružuju onu drugu, izuzetno su delikatni i za rukovođenje njima neophodni su kompetentni profesionalci koji se kaleme dugogodišnjim iskustvom. Imati konstruktivne odnose istovremeno s arapskim, tj. muslimanskim svetom, te jevrejskim, tj. Izraelom, nije jednostavan proces. Politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića dodatno je unapredila i raznovrsnošću obogatila te odnose. Principijelan stav Države Izrael prema pitanju Kosova i Metohije jeste bez presedana u pogledu ovdašnjeg praćenja spoljne politike SAD. Jasno je da Izrael ne prihvata presedan nametnutog rešenja vizavi perspektive rešavanja preostalih bliskoistočnih sukoba. Uloga predsedavajućeg partije Izrael naš dom, Avigdora Libermana, tada ministra spoljnih poslova, bila je temeljno centralna. Odoleo je svim pritiscima Kondolize Rajs, tada državnog sekretara.

Koliko je uspešna privredno-institucionalna saradnja? Da li postoji prostor za njeno produbljivanje tamo gde uopšte ili u punom kapacitetu nije iskorišćena?

– IT i sajber sektor, turizam i izvoz prehrambenih proizvoda u Izrael priključili su se postojećim oblicima privredno-investicione saradnje, među kojima su prednjačili izvoz mašinskih komponenata, proizvoda od gume i životinjskog porekla, PVC-a i polietilena, te bavljenje nekretninama. Posebno je prijatno istaći prevlast jagodičastog smrznutog voća iz Arilja, Požege i Loznice u svim mrežama izraelskih samoposluga, sertifikovanih strogim kašrutom poput Hatam Sofera, kao i obim noćenja izraelskih turista u Beogradu. U fazi je obnova saradnje s HBIS-om, Železarom Smederevo, dok je na izraelskom tržištu sve više zastupljen aranđelovački Peštan. Mi koji se sećamo prekinutih diplomatskih odnosa sa Izraelom i nepostojanja direktnih avio-linija za Tel Aviv, izlaznih viza u Ljermontovljevoj ulici za aparthejdsku Južnu Afriku i Izrael, ne možemo da ne budemo zadovoljni činjenicom da tokom sezone Er Srbija, Arkia i Israir lete na liniji Tel Aviv – Beograd 14 puta sedmično!

– Potrebno je intenzivirati zajedničko prisustvo na trećim tržištima, kao i korišćenje tradicionalno dobrih veza Srbije u nesvrstanom svetu, u čijim delovima Izrael otvoreno nije dobrodošao, a čija se roba i te kako potrebuje ne samo u namenskoj industriji. Zatim, potrebno je širiti noćenja izraelskih turista van Beograda. Suštinski je bitno pridodati sadržaje već postojećem Sporazumu o slobodnoj trgovini, iz daleke 2006. godine, iznad svega uzajamnim proglašavanjem preferabilne zemlje, čime bi se ukinule carinske dažbine, a Srbija izjednačila s takmacima iz EU i postala znatno konkurentnija.

Konačno, stručan i iskusan diplomata, kakav je naš ambasador u Tel Avivu Milutin Stanojević, kao i šef Odeljenja za Balkan pri izraelskom MSP Dan Orijan, umnogome trasiraju bilateralne odnose u zbivanjima u Izraelu. Postavljanje Gerija Korena za zamenika g. d. za Evroaziju izraelskog MSP svakako će osnažiti veze, s obzirom na njegovu verziranost za podneblje, a na svoj način tome će doprineti i Oded Forer, šef Knesetove poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom. U drugom pravcu, svakako treba istaći ambasadora Izraela u Beogradu Alonu Fišer-Kam i Vladimira Marinkovića, potpredsednika NS i šefa poslaničke grupe prijateljstva sa Izraelom. Saradnja s međunarodnim jevrejskim organizacijama, poput Svetskog jevrejskog kongresa, kao i onim američkim, na primer AIPAC-om, u uzlaznoj je putanji.

Koliko je stradanje jevrejskog naroda kroz istoriju uticalo na oblikovanje koncepta izraelske spoljne politike, ali i odbrambene strategije zemlje?

– Jevrejina rođenog u Izraelu na hebrejskom kolokvijalno zovu sabrom, što je opuncijin plod, spolja bodljikav, unutra sladak. Mentalitet Izraelaca umnogome je određen stradanjem kroz istoriju. Formi se ne pridaje značaj, čak do stepena odsustva takta. Diplomatija je podređena odbrani i bezbednosnom mehanizmu uopšte. I u jednom i u drugom Izrael izgrađuje najviši mogući stepen samostalnosti. Valja pomisliti na gigante namenske industrije poput Elte i Elbita. Ipak, teži što prisnijim odnosima sa SAD, ponovo u oba sektora. Izrael nije sputan okvirima poput EU i NATO, ulaže domišljate napore da izgradi dobre odnose sa svima.

Da li možemo govoriti o postojanju srpske dijaspore u Izraelu? Koliko je Srba izabralo tu zemlju za život i čime je motivisano?

– U živom mi je sećanju diskusija u Savezu jevrejskih opština Jugoslavije osamdesetih godina kada su tadašnjem predsedniku dr Lavoslavu Kadelburgu stizali odgovori na ovo, retoričko pitanje, od predstavnika Udruženja useljenika iz Jugoslavije, među kojima i Cvija Lokera, poreklom iz Novog Sada, doajena istoriografije jugoslovenskog Jevrejstva (Pinkas keilot, Jad vašem) i izraelskog diplomate: „Mi nismo iseljenici, već useljenici, repatrijanti u prapostojbinu”. Drugim rečima, naši ljudi iz Srbije koji žive u Izraelu jevrejskog su porekla ili bračni drugovi. Sticajem istorijskih okolnosti, uveliko se radi o mešanim brakovima, te potomcima iz njih.

– Od osnivanja Izraela 1948. do 1952. oko osam hiljada preživelih jugoslovenskih Jevreja odlučilo se na iseljenje u Izrael, pri čemu su bili prisiljeni da se odreknu državljanstva FNRJ. Manjem delu iseljenje nije bilo dozvoljeno s obrazloženjem da je njihovo zanimanje neophodno ili zbog procesa koji su vođeni protiv njih. Pristigli u novoformiranu državu, priključili su se već postojećoj zajednici između dva svetska rata, koja je učestvovala u osnivanju, odnosno gradnji kibuca, kao što je Šaar ha-Amakim (Sha’ar HaAmakim), osnovan 1935, u čijoj se blizini nalazi šuma kralja Aleksandra (Karađorđevića) i Gat, osnovan godinu dana ranije. Jevreji iz bivše Jugoslavije naseljavali su se širom zemlje i postepeno prodirali u sve oblasti života i delatnosti. Gotovo da nema profesije u kojoj nisu dostigli vrhunske rezultate, a opšte poznati u toj mediteranskoj zemlji i imanentna asocijacija svakako su dva načelnika đeneralštaba, David (Dado) Elazar i Haim Bar-Lev, koji je u poznijim godinama bio i ministar trgovine i industrije, ministar razvoja i ministar policije, te Novosađanin, rođen u Kaću, Josef (Tomi) Lapid, generalni direktor javnog RTV servisa i ministar pravde. Pored manifestacija iz oblasti kulture i negovanja običaja na tradicionalnom pikniku u vreme praznika Sukot, u delovanju već 83-godišnjeg Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije valja referentno izdvojiti arhiv Eventov, u okviru Nacionalne biblioteke u Jerusalimu, kao i dvojezični časopis Most.

Kao saradnik bivšeg ministra odbrane Izraela i čovek koji je duboko uključen u političke krugove te zemlje, kako ocenjujete stanje na Bliskom istoku i poziciju Izraela u najnovijim previranjima. Da li se može napraviti gruba procena koliko će još dugo Bliski istok biti žarišna tačka na geopolitičkoj karti sveta i kakvi bi uslovi trebalo da se steknu da zavlada bar privremeni mir?

– Opšta bezbednosna slika Izraela poboljšana je poslednjih godina i uživa tendenciju dalje stabilizacije. Islamska Republika Iran nosi se sa ozbiljnim makroekonomskim poteškoćama, dodatno osnaženim sankcijama, što utiče ne samo na sve otvorenija ispoljavanja nezadovoljstva u samoj zemlji već i na ograničeniju moć isporuka njenim proširenim rukama u neposredno okruženje Izraela, pre svega libanskom Hezbolahu. Protesti u Iraku i Libanu, jasni zahtevi za transparentnijom vlašću i poboljšanje životnog standarda, ostavljaju sve manje prostora za banalno optuživanje cionista za stanje u tim zemljama. Svi važniji globalni faktori, kako zajednički tako i pojedinačni, suočeni su sa izazovima islamskog fundamentalizma, što olakšava objašnjavanje nezavidne pozicije Izraela. Sjedinjene Američke Države napravile su u vreme vladavine predsednika Trampa nekoliko istorijskih iskoraka, na veliko zadovoljstvo Izraela, poput preseljenja Ambasade u Jerusalim i priznavanja statusa Golanske visoravni.