Povezivanje priobalja i zaledja regiona

Pošto je Srbija, bar zasada, jedina zemlja članica kako Jadransko-jonske inicijative tako i Jadransko-jonske strategije koja nema direktan izlaz na more, naše težište predsedavanja tim inicijativama stavili smo na povezivanje između priobalja i zaleđa našeg makroregiona – kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije.

Srbija je u junu ove godine od Crne Gore preuzela jednogodišnje predsedavanje Jadransko-jonskoj inicijativi i Jadransko-jonskoj strategiji. Osim Italije, osnivača tih inicijativa, njihove članice su i Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Grčka i Albanija. Severna Makedonija i San Marino lane su postali članice Jadransko-jonske inicijative, a proces uključivanja Severne Makedonije u Jadransko-jonsku strategiju je u toku. Ministarka Joksimović naglašava da će poseban naglasak predsedavanja Srbije biti na angažovanju Severne Makedonije u svim aktivnostima Jadransko-jonske strategije dok ne postigne punopravno članstvo, kao i na jačanju saradnje s Republikom San Marino kao novom zemljom učesnicom u kontekstu Jadransko-jonske inicijative.

Šta je konkretno urađeno u dosadašnjem periodu našeg predsedavanja, a šta se još planira u narednom periodu?

– Srbija je već bila domaćin sastanka trojke Jadransko-jonske inicijative i Jadransko-jonske strategije. Tu trojku čine Srbija kao sadašnja, Crna Gora kao prethodna i Slovenija kao buduća predsedavajuća zemlja. U oktobru je u Beogradu održan sastanak Upravljačkog odbora Strategije na kome je postignuto nekoliko dogovora o daljoj realizaciji strategije, uključujući i kapitalizaciju rezultata projekata finansiranih u okviru Jadransko-jonskog transnacionalnog programa koji podržavaju procese saradnje Jadransko-jonske strategije. Srbija će nastaviti delovanje na razvoju regionalne saradnje, oslanjajući se na već dogovorene i započete aktivnosti. Akcenat će biti na nekoliko ključnih prioriteta kada je reč o budućim zajedničkim aktivnostima kao što su: infrastrukturno povezivanje, unapređenje saradnje u oblastima kulture i kreativnih industrija, održivog turizma i razmene mladih. Kako bi se te aktivnosti sprovele, biće organizovani tematski okrugli stolovi, sastanci i radionice. Predsedavanje će kulminirati godišnjim forumom koji će se održati u maju 2020. godine u Beogradu i okupiti institucije iz regiona kako bi se sagledali rezultati i dalji planovi.

Da li članstvo u inicijativi i predsedavanje njome može da potpomogne i naše druge evropske integracije?

– Jadransko-jonska strategija prepoznata je i kao jedan od instrumenata za podsticaj procesa evropskih integracija. Razmenom iskustava sa zemljama članicama Evropske unije Srbija stvara uslove za brže i efikasnije usklađivanje sa evropskim standardima i ispunjavanje zahteva u procesu pregovaranja. Učešće u makroregionalnoj strategiji i njenim upravljačkim telima predstavlja priliku za našu administraciju da u direktnoj komunikaciji s administracijama država članica EU i s Evropskom komisijom usvaja iskustva značajna na našem putu ka EU. Recimo, zajedno s Italijom i iskusnim kolegama iz italijanskih resornih ministarstava koordiniramo veoma zahtevan rad u okviru Stuba 2 „Povezivanje regiona”, kao i obe podgrupe – saobraćaj i energetika. Kada je reč o principima interkonektivnosti i infrastrukturnih projekata, dobra povezanost sa ostatkom Evrope ima veliki značaj za Zapadni Balkan. U tom smislu, naša zemlja vidi makroregionalne strategije kao dodatni instrument za snažnije povezivanje regiona koji će nas približiti punom članstvu u Evropskoj uniji.

U kojim je oblastima posebno izražena saradnja i realizacija projekata u okviru Jadransko-jonske inicijative?

– Mogućnosti za saradnju identifikovane su u svim oblastima saradnje obuhvaćene Jadransko-jonskom strategijom, a to su tzv. plavi rast, tj. povezanost regiona u energetici i saobraćaju, te zaštita životne sredine i održivi turizam. Tematske radne grupe, koje čine predstavnici resornih ministarstava zemalja učesnica, sada zajednički razvijaju projektne ideje koje su značajne za razvoj regiona i koje treba da budu podržane drugim raspoloživim fondovima. U oblasti razvoja efikasnih i održivih transportnih i energetskih mreža pripremljena je inicijalna lista projekata sa izrazitom makroregionalnom dodatom vrednošću. U okviru oblasti životne sredine radi se na unapređenju integrisanog upravljanja priobalnim pojasom, praćenju i upravljanju zaštićenim vrstama u moru, pripremi plana nepredviđenih zagađenja velikih razmera i na zaštiti i unapređenju prirodnih kopnenih staništa i ekosistema. U oblasti turizma radi se na podršci razvoju i pristupu tržištu odgovornim i održivim turističkim destinacijama i malim i srednjim preduzećima u regionu, zatim edukaciji o integrisanom upravljanju održivim turizmom, kao i istraživanju tražnje za kulturnim turizmom u Jadransko-jonskoj regiji.

S kojim još evropskim inicijativama naročito sarađuje Jadransko-jonska strategija?

– Poseban naglasak stavljamo na vezu Jadransko-jonske strategije sa procesom „Zapadni Balkan 6”, Berlinskim procesom i Agendom za povezivanje koja je pokrenuta u okviru njega. Njome se razmatra finansijska podrška konkretnim projektima koji podržavaju princip interkonektivnosti, tj. međupovezanosti. Uvidevši značaj bolje povezanosti za razvoj regiona, uložili smo ogroman napor da sedište sekretarijata Transportne zajednice bude u Beogradu. I uspeli smo. Takođe, i projekte koji u okviru Strategije povezuju zemlje jadransko-jonskog regiona posmatramo u svetlu Berlinskog procesa i planova proširenja transevropskih mreža.

Šta članstvo u tim regionalnim inicijativama donosi zemljama članicama?

– Države članice prepoznale su prednosti regionalne saradnje za postizanje bolje regionalne povezanosti i povećanje konkurentnosti, kao i rešavanje zajedničkih izazova koji prevazilaze nacionalne granice. Prepoznale su i da je integrisani razvoj Jadransko-jonskog regiona lakše ostvariti kroz evropski okvir i sektorske politike. U tom smislu istaknut je značaj podrške institucija Evropske unije tom procesu, kako generalnih direktorata Evropske komisije tako i Evropskog parlamenta. Učešće u Strategiji omogućava svim zemljama članicama snažnije zastupanje potreba makroregiona na evropskom nivou.