Šta se krije ispod Tašmajdana?

U Abardarevoj ulici, ispod Tašmajdana okupila se nedavno grupa studenata iz Belgije, Švedske i Italije. Imali su dogovoren obilazak tašmajdanske pećine. Među njima našla se i „Srpska ekonomija“. Tako smo i mi dobili priliku da vidimo beogradsko podzemlje koje nije svima dostupno, a mnogim Beograđanima je i nepoznato. U pećine ispod Tašmajdana ušli smo zahvaljujući Radetu Miliću iz Centra za urbani razvoj.

Na prvi pogled prostor oko ulaza i sam ulaz ne ulivaju poverenje. Zato prvo pitamo našeg sagovornika da li je šetnja bezbedna.

- Da bezbedna je, pa to su Nemci gradili. Ono što je vidljiviji deo Tašmajdana i po čemu ga Beograđani poznaju je upravo taj nacistički period. Nacisti su u okviru tašmajdanske pećine napravili svoju Komandu za jugo-istok i utvrdili je ogromnim, masivnim betonskim svodovima koji su mogli da izdrže i najsnažnije savezničko bombardovanje. Pećine su korišćene i u Prvom svetskom ratu. Imamo fotografije iz Prvog svetskog rata kada se narod sklanjao u tašmajdanske pećine od naleta austrougarskih i nemačkih trupa - priča Rade Milić.

On nas zatim vraća u daleku prošlost. Na Tašmajdanu se u atničkom periodu vadio kamen, bio je kamenolom od kog se gradio antički Singidunum. U srednjem veku, takođe je korišćen tašmajdanski kamen za izradu tvrđave i svih ostalih objekata koji su tada bili u Beogradu.

- Rudnik kamena bio je i u turskom periodu, a koristili su ga i Austrijanci. Svako ko je boravio ili se duže zadržavao na prostoru Beograda koristio je kamen sa Tašmajdana - zakljućuje Rade Milić.

Virtualna tura

Ovaj arheolog, beogradski Don Kihot, već više od dve decenije brine za naše veoma vredno kulturno- istorijsko nasleđe. U toj borbi sa vetrenjačama ne odustaje. Centar za urbani razvoj postoji od 2006. godine kada je ta nevladina organizacija na najvećoj svetskoj smotri arhitekture u Veneciji predstavila budući razvoj Beograda. Po povratku sa Venecijanskog bijenala okupili su se stručnjaci iz različitih oblasti – arhitekte, ekonomisti, arheolozi, antropolozi, istoričari, istoričari umetnosti.

- Želeli smo da što više uradimo za ovaj grad, a pomoć smo dobili kroz međunarodne projekte. To su projekti „Erazmus plus“ i „Kreativna Evropa“. Upravo belgijski, švedski i italijanski studenti došli su u Beograd preko projekta „Erazmus plus“ koji finansira Evropska unija. Tašmajdanska pećina izabrana je da bude studija slučaja. Jedan od rezultata tog projekta biće 3D virtualna tura kroz tašmajdansku pećinu koja će biti urađena najnovijim tehnologijama. Tako ćemo afirmisati sve potencijale koje beogradsko podzemlje ima - kaže naš sagovornik.

Geološko nasleđe

Tašmajdan je spomenik prirode, važno geološko nasleđe Beograda. To je prostor koji je ukopan u krečnjačkom Miocenskom sprudu koji je zaštićen više od 50 godina. To je razlog više što su se naši i mladi stručnjaci iz Evrope udružili kako bi taj biser, ogroman kompleks i hiljade kvadrata učinili vidljivim.

- Radimo na tome da prostor Tašmajdana postane turistička destinacija odnosno nova atrakcija Beograda i Srbije od koje će koristi imati i naša ekonomija. Zato smo pozvali ljude iz Evrope da dođu i pomognu nam da ga izvedemo iz anonimnost - naglašava Rade Milić iza koga su nagrađivani projekti poput „UNDERГРАДА“ čiji je cilj očuvanje podzemnih objekata koji se nalaze u Beogradu. Za sada ih je evidentirano više od šezdeset.

Pored međunarodne pomoći neophodna je i veća podrška naših institucija. Ako Pariz, Rim, Beč, Budimpešta imaju svoje podzemlje koje je dostupno kako domaćim, tako i stranim turistima zašto ga onda ne bi imao i Beograd.