Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Stojadinović – kubizam slomljenog ogledala

Skice za portret velikog ekvilibriste
Foto: Vikipedia
Piše: Miroslav Lj. Cvijović

Kad je, na jednom prijemu u zgradi beogradskog Aerokluba, pisac Miloš Crnjanski (kao novopostavljeni ataše za štampu u Berlinu) sreo svog vrhovnog šefa Milana Stojadinovića, šef je, prema Miloševim rečima, ujedno bio i uobražen i srdačan!

Naravno, kad je o rečima Crnjanskog reč, tu nema velikih iznenađenja – čak ni u takvom kubistički ćoškastom opisu jedne ličnosti čije se crte pomalo bockaju i isključuju. Tako u svojim ,,Embahadama’’ naš poznati pisac beleži utiske iz davne 1936. godine, nakon tog koktel susreta sa Stojadinom (kako ga je pisac prisno nazivao). Sa ,,onim’’ Stojadinovićem – ekonomistom, profesorom, kontroverznim junakom balkanskog kapitalizma i još kontroverznijim državnikom čiji nesuđeni opstanak na državnom kormilu ne prestaje da priziva živa ,,sećanja’’ na neku zamišljenu srećniju varijantu prošlosti, koja nam se posle nesrećne Cvetković-Maček varijante i 27. marta 1941. definitivno više nije mogla dogoditi.

Rvač, kolovođa i pokeraš

Državnik, koji u narodu beše poznat pod nadimkom Batlija, štrčao je u galeriji likova na međuratnoj jugoslovenskoj političkoj sceni. Trudeći se da verno odmeri konture jedne osobenosti, Crnjanski skida višak gline sa Stojadinovićevevog kipa, kad tvrdi da Stojadin nije imao ni ,,naivnu razboritost’’ Davidovića, ni ,,brutalnost’’ Pribićevićevu, ni ,,seljačke poze i podmuklost’’ Uzunovićevu, ni ,,ledeni pogled’’ Korošeca.

Nama, današnjima, malo znači šta to sve Stojadinović nije imao, a pomenuta gospoda jesu. (Ko se živ seća Davidovića, Pribca, Uzuna i Korošeca?) Ipak, Crnjanski olakšava stvar kad pri kraju tog opisa veli da je Stojadin ,,neobuzdan kao rvač’’. I ne samo to. Na pomenutom prijemu, u zgradi beogradskog Aerokluba, ljudi su se tiskali oko Stojadina, koji je tom prilikom posmatrao žene ,,ispod oka, kao što ih kolovođe posmatraju u selu’’, priseća se Crnjanski dok mu se priviđa neko kolo u Struganiku.

Stojadinovićeva pojava mogla je da ispuni celu sobu. Imao je ,,enormni’’ grudni koš. Zbog svojih gustih, ,,kao ugalj’’ crnih obrva ličio bi ,,na divljeg medveda, da nije njegovog dobroćudnog osmeha i nasmejanih očiju koje prijatno osvetljavaju njegovo lice’’. Vrlo upečatljiv opis, svakako. Ali takav ezopovski portret Stojadinovića ne nudi sâm Crnjanski, već britanski diplomata i publicista B. Lokert čiji su zapisi o Stojadinoviću pronašli svoje mesto u Miloševim ,,Embahadama’’.

Lokert je svojim oštrim perom ispisao interesantno svedočanstvo o predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Milanu Stojadinoviću, ne ustručavajući se da pritom bocne (i danas aktuelne) ekonomske i geopolitičke neuralgične tačke zemlje seljaka na brdovitom Balkanu. Na početku te literarne akupunkture, Lokert naziva dr Stojadinovića ,,čvrstom rukom Jugoslavije’’, ne preskačući interesantan podatak da je čovek na čelu vlade velikog balkanskog kraljevstva započeo svoju karijeru kao ,,poddirektor beogradske filijale Britanske trgovačke korporacije’’. Takve reference – danas bi se reklo iz ,,formativnog’’ perioda mladog čoveka – zasigurno mirišu na budućeg zadrtog (zavrbovanog) anglofila, ali sa Stojadinom to ne beše slučaj! Lokert obaveštava čitaoca da je pomenuti balkanski šef išao na ,,hadžiluk’’ u Berlin i Rim.

Stojadinović je ,,učinio svoj mir’’ sa Nemačkom i Italijom. Ali ni iz toga ne treba izvlačiti nekakve dža ili bu zaključke, jer to ne znači da Stojadinović želi da okrene leđa Francuskoj ili Britaniji. Bože sačuvaj! To samo znači da bi Stojadin želeo ,,da stoji dobro sa oba sveta''. Tako otprilike tu celu stvar objašnjava Lokert i dodaje da je Stojadinović ,,stari igrač pokera, koji sada igra poker u politici sa dovoljno uspeha da bi mu se mnoge sile udvarale, i da bi mu zavideli i da bi ga imitirali i njegovi balkanski susedi’’.

U ime istorije koja se (ne) ponavlja, možda bi imalo smisla na ovom mestu umetnuti neku od onih napomena koje se često mogu videti na prvim stranicama knjige. Na primer, da takvo stanje stvari za svetskim pokeraškim astalom zasigurno nije bilo plod piščeve mašte, ali da svaka sličnost sa našim (današnjim) stvarnim ličnostima, događajima i okolnostima – ostaje ,,slučajna’’.

U više korpi

Danas se sve češće čuju tvrdnje da previše čvrste ekonomske veze naše zemlje sa samo jednom stranom državom – ili sa samo jednim blokom država – mogu generisati neprihvatljivo veliki ucenjivački potencijal pomenutih stranih ,,partnera’’.

To je, reklo bi se, još jedna u nizu naših najnovijih spoznaja koje već stoje na tragu starih isprobanih istina. (Dakle, ako ćemo pravo, teško da je to postalo jasno tek prekjuče.) Da je bolje držati jaja u više korpi i za svaki slučaj uvek pomalo ,,šarati’’, dovikuje nam iz prošlosti i vispreni Britanac čije je redove Crnjanski u ,,Embahadama’’ obilno citirao.

Komentarišući Stojadinovićev kurs na polju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, Lokert tvrdi da je ,,Stoja realan političar’’ koji zna koliko je rizično za jednu malu državu da bude ,,pod ekonomskim jarmom jedne velike sile’’.

Pažljivom, kognitivno zrelom čitaocu brzo postaje jasno o kakvoj je finoj tehnologiji upozoravanja tu reč. U opuštajuću mekoću te priče o Stojadinoviću kao političkom reailisti, spakovana je očigledno i jedna bodlja koja treba da nagoni na izvesne korekcije! Naime, uz silno razumevanje za kurs Kraljevine Jugoslavije, u istim rečenicama poturaju se i prijateljske sugestije u pogledu toga kakav bi taj kurs u budućnosti morao biti. A to je nešto što prvi čovek jugoslovenske vlade (Lokert to unapred zna) neće propustiti da sprovede.

Velika Nemačka je ,,važan faktor u ekonomskoj egzistenciji Jugoslavije, skoro i suviše važan’’ – primećuje Lokert iznoseći podatak da ,,ona drži blizu 40 odsto cele trgovine Jugoslavije’’. Upravo stoga, on prihvata činjenicu da se ne mogu dovoditi u pitanje dobri odnosi sa Nemačkom. Oni su svakako ,,potrebni i neizbežni’’. Međutim, za sigurnost i nezavisnost potrebna je ,,množina mušterija’’. Zbog svega navedenog – tvrdi Lokert – treba uzeti ,,kao sigurno da Stoja neće propustiti da ispravi neprilike od ekonomske prevlasti Nemačke’’, tj. da će se okrenuti ka širokoj saradnji i sa drugim zemljama.

Sumirajući svoje utiske o našim ondašnjim prilikama, Lokert je zaključio ,,da je Jugoslavija jako napredovala i da će i dalje napredovati, ako je velike sile ostave na miru’’.

Danas dobro znamo da su velike sile mogle sve – pa čak i to da nas ostave na miru! Druga je stvar to što su Srbi skloni da od velikih sila često očekuju previše.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća