Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ima li rešenja za nestabilnost tla?

Klizišta i odroni
Zemljotres u Sisku
Piše: Vesna Zdravković

Nijedna reč ne može da opiše stravične prizore koje iza sebe ostavljaju klizišta ili zemljotresi. Zemlja koja guta čitava domaćinstva, rascepi koji kidaju puteve, vodovodnu i drugu infrastrukturu. Porodice ostaju bez krova nad glavom, prihoda, jer se gube poljoprivredni usevi, stoka, nestaju industrijske zone. Setite se poplava i odrona u Srbiji pre sedam godina ili klizišta u Kini ili Italije i razornog zemljotresa 2016. ili nedavnih potresa u Hrvatskoj i na Novom Zelandu. Šta se to dešava sa tlom Evrope i sveta? Odgovor smo potražili u Geološkom zavodu Srbije jednoj od naučnih institucija čiji se stručnjaci bave geohazardima.

Prvi čovek Geološkog zavoda Srtbije prof. dr Dragoman Rabrenović za Srpsku ekonomiju kaže da su prirodni procesi nestabilnosti terena izraženi u obliku klizišta, odrona, tecišta, zastupljeni na oko 30 do 35 procenata teritorije Srbije.

- Među njima najzastupljeniji su procesi kliženja. Uzroci za to su brojni, pre svega sama geološka građa naših terena, na osnovu koje se mogu izdvojiti specifične geotektonske celine na kojima se događaju razni oblici geohazarda. Poznato je da su se najdublja klizišta formirala u sedimentnim kompleksima najmlađih geoloških perioda u neposrednom priobalju Save i Dunava, u pobrđu Šumadije - Kolubara, Tamnava, Zapadna Morava, u vulkanogeno-sedimentnom kompleksu dolina Ibra i Lima, u škriljavom kompleksu sliva Drine i Južne Morave.

Sagovornik dodaje da veliki broj pojave klizišta koja ugrožavaju stambenu, energetsku, vodoprivrednu i industrijsku infrastrukturu mogu da izazovu atmosferske padavine, neadekvatna građevinska aktivnost na uslovno stabilnim delovima terena, ali rudarske aktivnosti.

Katastar klizišta

Pamtimo 2014. godinu i poplave koje su pokrenule mnogobrojna klizišta u Srbiji. Tog aprila i maja na teritoriji Srbije zabeležene su rekordne kumulativne padavine, priča Rabrenović i naglašava da je bilo aktivirano više od 3.000 klizišta samo u zoni ciklona “Tamara”( reč je o ciklonu koji se smatra najkišovitijim od kada se obavljaju metereološka merenja u Srbiji).

Sagovornik Srpske ekonomije otkriva šta se od tada do danas u toj oblasti uradilo da se smanje rizici.

- Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je projekat „Katastar klizišta i nestabilnih padina teritorije Srbije” koji realizuje upravo Geološki zavod. Koncepcija našeg istraživanja prilagođena je Safe Land projektu koji razvija metodologiju kvantitativne procene rizika, kao i metode i postupke za prikazivanje klizišta na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou. Na taj način se poboljšava mogućnost predviđanja opasnosti od klizišta sa izdvajanjem rizičnih zona čime idemo u korak sa INSPIRE direktivom EU. Do sada je na teritoriji Republike Srbije registrovano više od 22.000 klizišta.

Saznajemo takođe, da je Geološki zavod u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom uradio Preliminarnu kartu hazarada od klizišta koju čine podaci o klizištima u 27 ciljnih opština u Srbiji. Sagovornik izdvaja i stručnu pomoć lokalnim samoupravama, Republičkom štabu za vanredne situacije, ali grupi za izradu Jedinstvene metodologije za procenu šteta od elementarnih nepogoda. On navodi i da problem predstavlja nedostatak novih kadrova na čemu će, prema njegovim rečima raditi zajedno sa nadležnim ministarstvom.

Šumadijska oblast i zapadni obod Karpata

Od početka godine region potresaju zemljotresi. Tlo se ne smiruje. Dr Rabrenovića pitali smo da li na tom polju Geološki zavod može dati doprinos i u čemu se taj doprinos ogleda.

- Razorna dejstva jakih i snažnih zemljotresa sve više nas upućuje na potrebu seizmičke regionalizacije terena Srbije, posebno urbanih sredina i industrijskih oblasti. Suština je u utvrđivanju trusnih karakteristika jednog područja, pre svega, u izdvajanju površina različitih inteziteta zemljotresa, kako bi se izgradnja objekata u takvim sredinama usaglasila sa seizmičkim zahtevima samog terena. Ovim problemom više se bavi Seizmološki zavod. Ipak i u Geološkom zavodu proučavamo stanje i odnose u okviru zemljine kore teritorije šireg dela jugoistočne Evrope, a time i terena Srbije. Ispoljeni zemljotresi na prostoru Srbije vezani su za geotektonsku celinu Dinarida, Vardarsku zonu, Srpsko-makedonsku masu i Karpato-balkanidu. U tim oblastima proučavamo uzroke nastanka potresa, najčešće na trasama dugačkih regionalnih raseda. Svaki put kada se u području Mediterana aktivira neki vulkan, za posledicu može izazvati zemljotrese u marginalnim blokovima afričke ploče. Poslednji zemljotresi u Hrvatskoj upravo govore o oslobađanju nagomilane energije na razlomu Banjaluka-Petrinja-Sisak. U Srbiji se ističe Šumadijska oblast počev od Kosmaja, Lazarevca, Topole, Rudnika, Svilajnca, Kopaonika i dalje na jug. Drugi pojas jeste zapadni obod Karpato-balkanida.

Geološki zavod je pre 10 godina započeo izradu projekta od nacionalnog značaja “Karte seizmičke rejonizacije” koji je zbog nedostatka sredstava obustavljen.

Dragoman Rabrenović objašnjava da podrhtavanja u Zemljinoj kori nastaju kao posledica oslobađanja eneregije koja se prenosi putem talasa izazivajući pucanje u litosferi i pomeranje tla horizontalno i vertikalno. Ove pojave su karakteristične za mobilne delove mladih planinskih masiva, kao i za duboke razlome u okeanskim prostorima. Najčešći su i najjači tektonski zemljotresi koji čine 90 odsto svih potresa.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća