Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Tehnološka čuda ispreka

Od hidroaviona do drona
Foto: Javno vlasništvo (Ikarus SM photo from L'Aéronautique January,1926)
Piše: Miroslav Lj. Cvijović

Vest da bi sa traka renomirane pančevačke fabrike uskoro trebalo da siđu prvi dronovi, koji će odmah biti upućeni u jedinice Vojske Srbije, najnovija je potvrda zavidne tradicije. Upravo na severu Srbije, pre jednog veka, domaća industrija stremila je ambicioznoj produkciji sredstava za rat u vazduhu.

Autor romana ,,Seobe’’, u svojstvu reportera sa lica mesta i lica jednog vremena, u Almanahu Jadranska straža za 1927. godinu ostavio je interesantno svedočanstvo o novosadskoj fabrici hidroplana Ikarus, koja je svojevremeno predstavljala veliko tehnološko čudo ispreka.

Traženi aparat

U unutrašnjem džepu sakoa naš slavni romansijer i pesnik (inače zaljubljenik u avijaciju) držao je i jedno prekaljeno novinarsko nalivpero, pa nije čudo što on uspešno barata vazduhoplovnim tehnikalijama koje su verovatno delovale gotovo mistično prosečnom čitaocu u državi čiji je dobar deo ,,građana’’ još uvek nosio opanke. U pomenutom almanaškom ,,direktnom prenosu’’ iz industrijski ustreptale epohe art dekoa, Miloš Crnjanski izveštava o nastojanjima Kraljevine SHS da od domaće industrije dobije odgovarajući prekomorski tip hidroplana za daleka izviđanja. Taj traženi ,,aparat’’ morao je biti snabdeven radio-stanicom, foto-aparatom i motorom od 400 do 450 konjskih snaga. Morao je dostizati brzinu preko 200 kilometara na sat, sa akcionim radijusom od 6 sati i ,,plafonom’’ leta do 6.500 metara visine.

Agilni M. Crnjanski, kao kakav onovremeni M. Lazanski, znalački uvodi čitaoca u vojne stvari. Prema njegovim rečima, po mandatu dobijenom od našeg ondašnjeg Ministarstva Vojske i Mornarice, fabrika Ikarus izradila je jedan takav tip letelice čije su mogućnosti, te davne 1927. godine, isprobane u rukavcu Dunava. U duhu ondašnjeg sveprisutnog SHS bratstva i jedinstva, na stranicama Almanaha Jadranska straža smenjuju se ćirilica i latinica tako lukavo i lepo da današnji ,,bigrafičan’’ prosečan srpski čitalac (naviknut da oba pisma čita simultano) tu azbučno- abecednu igru može i da ne primeti.

Opisujući karakteristike pomenute letelice, Crnjanski (u ćiriličnom fontu) iznosi podatak da je ona sposobna da dostigne brzinu letenja do 200 km na sat, brzinu penjanja od 5 hiljada metara za 25 minuta, brzinu ,,amerisaže’’ 70 do 80 km. To sve uz ,,pogonski materijal za 5·5 sati’’, ali i uz važnu napomenu da će se sa ,,uziđivanjem’’ jednog motora jače snage, performanse Ikarusovog hidroplana znatno unaprediti.
 

Ruže u januaru

U danas ,,dekonzerviranom’’ Miloševom tekstu, izvučenom iz dubokih prošlovekovnih stokova naše publicistike, naslućuju se nalozi onog međuratnog vremena koje je po svoj prilici pomalo slično sadašnjem u pogledu oslanjanja na vlastite proizvodne snage. Osvrćući se na stanje domaćeg ,,letećeg materijala’’ neposredno posle Velikog rata, Crnjanski konstatuje da je ono bilo prilično ,,očajno’’ i podseća da je u njegovom popravljanju ,,pomogla čisto domaća, naša poduzetnost i radinost’’.

Na tom poslu istakla se upravo novosadska fabrika Ikarus, pod vođstvom direktora Dimitrija Konjovića. Ona je našem pomorskom vazduhoplovstvu podarila domaći tip ,,školskog aparata’’. Taj domaći proizvod (ako se izuzme nekoliko francuskih aparata) bio je svojevremeno jedini tip hidroplana našeg vazduhoplovstva. Reč je o modelu ,,Šm.’’ čiji je pogonski materijal bio ograničen na 3 sata. Dostizao je brzinu letenja do 150 kilometara na sat i brzinu pri amerisaži (pri sletanju na vodu) 45 km/s.

Čitaocu iz velikog južnoslovenskog kraljevstva nije bila potrebna posebna uvertira da bi se ,,mesto radnje’’ naglo izmestilo iz panonskog okruženja novosadske fabrike u mediteranski ambijent prostrane domovine. Stoga ne bi predstavljalo zbunjujuću digresiju ako bi se (odjednom) reklo da će hidroplansko odeljenje našeg vazduhoplovstva na Jadranu, još te 1927. godine, započeti ,,nov odsek svoga razvitka, pun i snažan’’, kako tvrdi Crnjanski. On dodaje da ,,to svedoči, pre svega, poseta Nj. V. Kralja koji je od rata prvi put opet leteo, tu, nad morem Nemanjića’’.

Očekujući nagovešteni razvitak, pisac ukazuje na dotadašnje veoma skromne moći domaćih krila. Naime, na bokeljskoj obali postojala je samo baza hidroplana u Đenovićima, a na severnom delu naše obale još samo jedna omanja stanica kod Trogira, koja je tada bila tek u fazi formiranja. Crnjanski, naravno, ne bi ostao do kraja svoj da se, usred tog vazduhoplovnog raporta, nije zatekla i jedna poetska diverzija. U istom tekstu, u Almanahu Jadranska straža, on ne uspeva da odoli lepoti neba nad Đenovićima i nad ostatkom Boke, pod onim ,,modrim Lovćenom, bijenim bezbrojnim munjama’’.

Uz pedantno inventarisane hangare, piste za spuštanje hidroplana na kolicima u vodu, radionice i zgrade meteorološke stanice, uzgred su popisani i neki bokori ruža ,,koje i u januaru cvate’’.

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine