Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Šta se krije ispod Tašmajdana?

Prirodne baštine
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

U Abardarevoj ulici, ispod Tašmajdana okupila se nedavno grupa studenata iz Belgije, Švedske i Italije. Imali su dogovoren obilazak tašmajdanske pećine. Među njima našla se i „Srpska ekonomija“. Tako smo i mi dobili priliku da vidimo beogradsko podzemlje koje nije svima dostupno, a mnogim Beograđanima je i nepoznato. U pećine ispod Tašmajdana ušli smo zahvaljujući Radetu Miliću iz Centra za urbani razvoj.

Na prvi pogled prostor oko ulaza i sam ulaz ne ulivaju poverenje. Zato prvo pitamo našeg sagovornika da li je šetnja bezbedna.

- Da bezbedna je, pa to su Nemci gradili. Ono što je vidljiviji deo Tašmajdana i po čemu ga Beograđani poznaju je upravo taj nacistički period. Nacisti su u okviru tašmajdanske pećine napravili svoju Komandu za jugo-istok i utvrdili je ogromnim, masivnim betonskim svodovima koji su mogli da izdrže i najsnažnije savezničko bombardovanje. Pećine su korišćene i u Prvom svetskom ratu. Imamo fotografije iz Prvog svetskog rata kada se narod sklanjao u tašmajdanske pećine od naleta austrougarskih i nemačkih trupa - priča Rade Milić.

On nas zatim vraća u daleku prošlost. Na Tašmajdanu se u atničkom periodu vadio kamen, bio je kamenolom od kog se gradio antički Singidunum. U srednjem veku, takođe je korišćen tašmajdanski kamen za izradu tvrđave i svih ostalih objekata koji su tada bili u Beogradu.

- Rudnik kamena bio je i u turskom periodu, a koristili su ga i Austrijanci. Svako ko je boravio ili se duže zadržavao na prostoru Beograda koristio je kamen sa Tašmajdana - zakljućuje Rade Milić.

Virtualna tura

Ovaj arheolog, beogradski Don Kihot, već više od dve decenije brine za naše veoma vredno kulturno- istorijsko nasleđe. U toj borbi sa vetrenjačama ne odustaje. Centar za urbani razvoj postoji od 2006. godine kada je ta nevladina organizacija na najvećoj svetskoj smotri arhitekture u Veneciji predstavila budući razvoj Beograda. Po povratku sa Venecijanskog bijenala okupili su se stručnjaci iz različitih oblasti – arhitekte, ekonomisti, arheolozi, antropolozi, istoričari, istoričari umetnosti.

- Želeli smo da što više uradimo za ovaj grad, a pomoć smo dobili kroz međunarodne projekte. To su projekti „Erazmus plus“ i „Kreativna Evropa“. Upravo belgijski, švedski i italijanski studenti došli su u Beograd preko projekta „Erazmus plus“ koji finansira Evropska unija. Tašmajdanska pećina izabrana je da bude studija slučaja. Jedan od rezultata tog projekta biće 3D virtualna tura kroz tašmajdansku pećinu koja će biti urađena najnovijim tehnologijama. Tako ćemo afirmisati sve potencijale koje beogradsko podzemlje ima - kaže naš sagovornik.

Geološko nasleđe

Tašmajdan je spomenik prirode, važno geološko nasleđe Beograda. To je prostor koji je ukopan u krečnjačkom Miocenskom sprudu koji je zaštićen više od 50 godina. To je razlog više što su se naši i mladi stručnjaci iz Evrope udružili kako bi taj biser, ogroman kompleks i hiljade kvadrata učinili vidljivim.

- Radimo na tome da prostor Tašmajdana postane turistička destinacija odnosno nova atrakcija Beograda i Srbije od koje će koristi imati i naša ekonomija. Zato smo pozvali ljude iz Evrope da dođu i pomognu nam da ga izvedemo iz anonimnost - naglašava Rade Milić iza koga su nagrađivani projekti poput „UNDERГРАДА“ čiji je cilj očuvanje podzemnih objekata koji se nalaze u Beogradu. Za sada ih je evidentirano više od šezdeset.

Pored međunarodne pomoći neophodna je i veća podrška naših institucija. Ako Pariz, Rim, Beč, Budimpešta imaju svoje podzemlje koje je dostupno kako domaćim, tako i stranim turistima zašto ga onda ne bi imao i Beograd.

Ostali naslovi

Šta da radite ako dobijete fišing imejl
Srpska ekonomija
Značajan broj fišing imejlova svakodnevno stiže do korisnika. Iako oni obično završe u spam folderu, jer ih današnji bezbednosni sistemi uglavnom lako prepoznaju i preusmere u neželjenu poštu (neretko zajedno i sa nekom legitimnom porukom), veliki broj uspe i da prevari korisnike i navede ih da otvore linkove koje sadrže i potom unesu svoje privatne podatke
Sedam saveta za finansijski pametan odmor
Srpska ekonomija
Letnji odmori su vreme za uživanje, punjenje baterija i stvaranje uspomena. Bilo da planirate da se brčkate u moru, istražujete skrivene ulice evropskih gradova ili uživate u prirodi Srbije – odmor ne mora da znači i ozbiljan udar na vaš budžet
Večna garancija vrednosti
Srpska ekonomija
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama - ne bledi. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane
Kako finansije oblikuju naše zadravlje
Srpska ekonomija
Zvuči kao floskula, ali je činjenica jasna: finansijski stres vremenom utiče i na naše fizičko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Global Financial Health Initiative ukazuju na snažnu vezu između finansijskih briga i poremećaja poput anksioznosti, depresije, nesanice, hroničnih zapaljenja i povišenog krvnog pritiska
Leto je najbolje vreme za promenu posla
Srpska ekonomija
Kada pomislimo na leto, obično su nam odmor, plaže i kupanje prva asocijacija. Jednostavno, najtoplije godišnje doba povezujemo sa opuštanjem i razbibrigom, a ne još jednom stepenicom u karijeri. Ipak, razmislite još jednom. Dok drugi planiraju godišnje odmore ili su već na odsustvu, za vas se potencijalno stvaraju brojne prilike
Ko je odgovorniji? Gen Z vs Milenials
Srpska ekonomija
Šta je za vas odgovornost? Da na poslu obavljate sve zadatke revnosno, da ne kasnite kad se nalazite s prijateljima, ili kad platite sve račune čim stignu? Sve ovo ili ništa od navedenog je podložno tumačenju, ali postoji jedna kategorija oko koje nema pregovora – odgovornost u saobraćaju, zato što je to dužnost koju imamo prema ljudskim životima
Kako mladi vide svoju budućnost?
Srpska ekonomija
Većina srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67%), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru
Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom
Srpska ekonomija
Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno
Globalni izazov za studente
Srpska ekonomija
Posle više od dve decenije, jedno od najvažnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture, Saint-Gobain Architecture Student Contest, po projektnom zadatku vraća se tamo gde je i prvi put održano – u srpsku prestonicu. Ovo danas prestižno takmičenje okuplja više od 1.300 studenata iz oko 30 zemalja širom sveta
Czechoslovak Group - Ključni igrač u globalnoj odbrambenoj industriji
Srpska ekonomija
Kompanija Czechoslovak Group (CSG), evropski industrijski lider u odbrambenom i tehnološkom sektoru, specijalizovana za proizvodnju malokalibarske municije, vazduhoplovnu i automobilsko-železničku industriju, osnovana je 1995. godine