Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Budućnost robotike na radnom mestu

Sinergija i odgovornost
Srpska ekonomija

Više od 70 odsto kompanija prijavilo je povećanj nivo robotizacije u poslednjih nekoliko godina. Imajući ovo na umu, sve više zaposlenih strahuje da bi njihov posao mogao da zameni robot ili neko drugo rešenje za automatizaciju u bliskoj budućnosti.

Nije tajna da ljudi i roboti već rade zajedno. Zaposleni ih smatraju visokotehnološkim pomoćnicima koji obavljaju složene i opasne zadatke i veruju da ih treba nadgledati kada obavljaju zadatke koji zahtevaju visok nivo spretnosti, pokazalo je nedavno istraživanje kompanije Kaspersky o posledicama automatizacije i povećanoj upotrebi robota. Interesantan nalaz istraživanja je da više od polovine zaposlenih (69 odsto) danas veruje da će biti otvoreno dovoljno radnih mesta da podrži prelazak na robotsku kulturu rada i da bi u ovoj novoj realnosti robotizacija omogućila zaposlenima da zadrže interesantnije ili bolje plaćene poslove, ostavljajući opasne i dosadne dužnosti robotima.

Čovek ili robot. Ko je bitniji?

Među anketiranim zaposlenima postoji opšte prihvatanje da su roboti sada deo svakodnevne proizvodnje i da bi ih trebalo više koristiti u različitim industrijama. Više od polovine ispitanih (60 odsto) smatra da će roboti učiniti proizvodne procese efikasnijim, što će dovesti do finansijskih koristi. Međutim, uprkos ekonomskim prednostima, mogu se primetiti nedostaci kada su u pitanju tačnost i fleksibilnost.

Istraživanja pokazuju da ljudima koncentracija opada kada obavljaju ponavljajuće proizvodne zadatke. Radnicima nedostaje oko 20 odsto kapaciteta, a ovaj broj može značajno porasti kada su umorni. Da li iz toga sledi da roboti mogu da reše ovaj problem jer nikada nisu umorni?

Nažalost ne. Čak i današnji napredni roboti mogu biti fleksibilni na neki način, ali ne toliko prilagodljivi kao ljudi. Roboti mogu dugo da obavljaju rutinski posao, ali ako se neki parametri promene, neće moći brzo da im se prilagode već će biti potrebno izvršiti izmene u njihovim programima. Ako dolazni delovi izgledaju drugačije jer dolaze od drugih dobavljača, ljudski operater može da prilagodi svoj proces dovoljno da on funkcioniše. Roboti to ne mogu. Da bismo bili spremni za robotizaciju, sve te varijable moraju biti razrađene. Ova promena u kulturi rada zahteva sveobuhvatan pristup koji ostaje usredsređen na čoveka. Na ljudskoj montažnoj liniji, ljudi mogu da obavljaju različite zadatke paralelno jer linija još uvek radi i proizvodi uzorke u svakom koraku procesa za proučavanje i eksperimentisanje. Na robotskoj liniji, prvo odstupanje od standardnog procesa može srušiti prvu mašinu i kao rezultat toga nijedan deo neće proći, što dovodi do problema koji se može rešiti samo u različitim koracima. Ovo je mnogo sporije i skuplje. Analitičari Bernstein-a i UBS-a imali su sličnu tačku gledišta, pominjući probleme u svom izveštaju u vezi sa „preteranom automatizacijom“ linije Tesla Model 3.

Doslednost i kvalitet nikada nisu glavni razlog zašto se proizvođači okreću robotima, obično se radi o smanjenim troškovima. Svakako postoje izuzeci, kao što je proizvodnja poluprovodnika ili čipova, gde delove nije moguće napraviti „ručno“, dok je automatizacija jedina opcija od prvog dana.

Šta je sa autonomijom i odgovornošću?

Kako roboti postaju autonomniji, ljudi će ih više kriviti za nepravde. U smislu automatizacije, autonomija se shvata kao sposobnost robota da radi u dinamičkim okruženjima u stvarnom svetu tokom dužeg vremenskog perioda bez spoljne ljudske kontrole. Prema izveštaju kompanije Kaspersky, samo četvrtina zaposlenih (24 odsto) je spremna da robotima obezbedi punu autonomiju, dok većina (67 odsto) želi da uključi ljudski nadzor nad robotima.

Takođe, još uvek je nejasno ko je odgovoran za kvarove robota izazvane ili sajber napadom ili kvarom koji se može predvideti i popraviti na licu mesta. Kada su u pitanju sajber napadi izazvani ni robotima ni zaposlenima, ispitani zaposleni dele mišljenje da je moguće hakovanje industrijskih mašina i da su potencijalno ranjive na hakere, pri čemu mnogi smatraju da njihova organizacija nema dovoljno mera sajber bezbednosti za ličnu zaštitu. Više od polovine (52 odsto) očekuje da će operacije oporavka trajati nekoliko nedelja ili duže pre nego što se vrate u normalu. Dakle, to je pravi problem za industrije jer sajber napadi mogu biti veoma skupi u smislu finansijskih, proizvodnih i reputacionih procesa.

Kako industrije implementiraju više robota u svoje procese, važno je biti proaktivan u smislu sajber bezbednosti. Odličan način je korišćenje robotike dizajnirane sa sigurnošću na umu: biće otporne na spoljne sajber pretnje i nastaviće da obavljaju kritične funkcije čak i u agresivnom okruženju. Ukoliko upotreba sajber imunih robota iz nekog razloga nije moguća, preporučuje se niz neophodnih mera: sprovoditi redovne procene bezbednosti OT sistema i vršiti blagovremeno ažuriranje njihovih ključnih komponenti, korišćenje industrijskih EDR rešenja je takođe prednost.

Danas su ljudi i dalje pouzdaniji i produktivniji od robota u smislu industrijskih procesa. Međutim, očekuje se da će uskoro većina mogućih grešaka biti korigovana, a roboti će postati autonomniji, obavljajući složene zadatke i preuzimajući dodatnu odgovornost za svoje rezultate.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća