Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako najlakše i najbezbednije plaćati u inostranstvu

Finansijski vodič za letnji odmor
Foto: Kristina Todorović
Srpska ekonomija

Kada planirate odmor, plaćanje putovanja i smeštaja uglavnom je jednostavno – ali mnogo je teže utvrditi koliko ćete potrošiti na kupovinu dok ste tamo i kako ćete podizati gotovinu. Možda ćete moći da koristite kreditnu karticu za plaćanje večere u restoranu, ali šta je sa kupovinom voća kod uličnog prodavca? Oni mogu prihvatiti samo lokalnu valutu, i to u malim apoenima.

Način na koji plaćate u inostranstvu može povećati vašu ukupnu potrošnju za 10%. Postoje različiti razlozi za to: način na koji kupujete valutu, koju karticu koristite za plaćanje, da li birate da plaćate u lokalnoj valuti ili u dinarima. Izbori koje napravite mogu dovesti do dodatnih troškova, loših kurseva, velikih naknada za transakcije u inostranstvu i još mnogo toga.

Zato imamo pet saveta za najlakše i najbezbednije plaćanje u inostranstvu.

Osigurajte se pre odlaska na put

Da biste na odmor išli bezbrižno, jedna od važnih stvari koje je neophodno obaviti pre odlaska na put jeste uplata putnog osiguranja. Proverite prvo da li možda imate besplatno putno osiguranje uz vaš tekući račun u banci ili neku od kartica koje koristite, jedan je od saveta na besplatnoj platformi ErsteZnali.rs. Neke banke pružaju različite vrste osiguranja uz tekući račun. Ako često putujete sa porodicom, raspitajte se da li postoji mogućnost uplate porodičnog putnog osiguranja za određeni period jer na taj način možete uštedeti novac, a tu sumu iskoristiti za neku drugu, lepšu stvar, recimo kupovinu novog porodičnog dušeka za more.

Ukoliko putujete automobilom, dobrodošlo je osiguranje pomoći na putu. Ako se desi nepredviđeni kvar, možete da pozovete šlep službu potpuno besplatno i ona će vam organizovati vuču, platiti troškove koje imate i omogućiti vam bezbedan povratak. Ukoliko je pak vaš izbor putovanje avionom – možda je rešenje za vas osiguranje od kašnjenja leta, gubitka/krađe prtljaga ili gubitka povezanog leta. I na kraju, ako putujete sami, važno je da se osećate sigurno. Medicinski i putni troškovi u inostranstvu su znatno viši u odnosu na troškove koje biste imali u Srbiji. Sa putnim osiguranjem zapravo štedite, ali i idete na put rasterećeni – jer to je svrha letovanja.

Oprezno s kreditnom karticom

Plaćanje karticom omogućava da sa sobom ne nosite mnogo novca u gotovini, što istovremeno pomaže da se opustite i ne proveravate stalno gde vam je novac. Ipak, i karticu morate čuvati! Nemojte je ostavljati bez nadzora – čak i kada plaćate – već insistirajte da se plaćanje izvrši pred vama. Zbog eventualnih komplikacija dobro je da čuvate sve slip isečke sa odmora i na kraju meseca proverite izvod plaćanja po stavkama. Ukoliko primetite neku sumnjivu transakciju, odmah obavestite svoju banku.

Dok ste u inostranstvu, možete koristiti i kreditnu karticu za podizanje novca, ali je preporuka da ovo izbegavate i koristite debitnu, jer su provizije za podizanje gotovine debitnom karticom po pravilu niže. Mnoge banke koje posluju u Srbiji prisutne su i na tržištima zemalja regiona, te bi bilo dobro da pre polaska na put proverite da li je vaša matična banka prisutna na odabranoj destinaciji. Ukoliko jeste, preporuka je da gotovinu podižete isključivo sa bankomata svoje banke, jer je velika verovatnoća da vam provizija neće biti naplaćena. Štaviše, gotovina vam često neće ni biti potrebna, jer ćete u većini slučajeva imati mogućnost da račun platite direktno trgovcu karticom.

Takođe, uvek se preporučuje da plaćanje karticom izvršite u valuti zemlje u kojoj obavljate transakciju. Dakle, ukoliko vam bankomat ili prodavac ponude konverziju valute u originalnu (na primer u dinare), odbijte jer je to za vas nepovoljnija opcija. Vaša banka će uraditi konverziju po neuporedivo povoljnijim uslovima od onih koje biste dobili na ovakav način. Najbolje ćete proći na kursnim razlikama ukoliko novac podižete ili plaćate sa kartice koja je vezana za devizni račun.

Šta da radite ako izgubite kreditnu karticu na odmoru?

Ukoliko se desi da vam u inostranstvu kartica bude ukradena, ili je izgubite, savetuje platforma ErsteZnali.rs, odmah bi trebalo da pozovete svoju banku i prijavite gubitak, kako bi kartica bila blokirana, a sve neželjene transakcije sprečene. Pre nego što krenete na odmor, zapišite broj korisničkog centra vaše banke koji obično radi 24 sata dnevno za ovakve slučajeve i koji će biti izuzetno koristan u ovoj, ali i drugim mogućim vanrednim situacijama.

Osim toga, generalno je korisno da odaberite opciju SMS obaveštenja o stanju na tekućem računu. Na ovaj način, u realnom vremenu možete primetiti prilive na račun i izvršena plaćanja, te tako uvek, pa i u inostranstvu, imati u vidu stanje računa i transakcije plaćanja.

 

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima