ŠAMPANJAC UMESTO KAMATE

Najveći broj banaka u Srbiji ove godine nije obeležavao Svetski dan štednje, 31. oktobar, jer imaju toliko depozita da im novi uopšte nisu potrebni. Trka sa kamatnim stopama postaje davna prošlost, one danas na štednju u evrima iznose i manje od 0,5 odsto godišnje, a u narednom periodu mogu imati samo pad, tvrde sagovornici Srpske ekonomije. 

Umesto kamata koje su do samo pre nekoliko godina na 1.000 evra donosile zaradu od čak 80 evra godišnje, bankari su već 2013, umesto dobre nagrade u novcu, počeli da nude alternative. Građanima su uz kamate od maksimalno tri procenta davali nagradne igre, poruke da je novac u njihovim ekspoziturama najsigurniji, čak i šampanjac... Bankari su u Nedelji štednje u međuvremenu bili još manje izdašni, pa su kamate nastavili da spuštaju – u najvećem broju banaka, posebno onih najvećih i dobrostojećih, one se danas kreću od neto 0,3 odsto godišnje do svega 0,6 odsto. Praktično, na 1.000 oročenih evra čista zarada, koja uključuje porez od 15 odsto, iznosi svega 5,1 evro za godinu dana.

Prema podacima Narodne banke, ukupna štednja građana u bankama dostigla je 8,8 milijardi evra. Poznavaoci tvrde da je to maksimum i da se sada samo odvija seoba depozita iz jedne u drugu banku.

Dušan Uzelac, direktor finansijskog sajta Kamatica, objašnjava za Srpsku ekonomiju da su trenutni uslovi na bankarskom tržištu takvi da bankama “ništa ne znači novac koji u mesecu štednje mogu da dobiju od građana”.
– Banke trenutno imaju mogućnost da nabave novac za redovno poslovanje na drugoj strani, i to mnogo jeftinije. Banke koje posluju u Srbiji danas se na međunarodnom bankarskom tržištu mogu zadužiti po kamati od svega 0,5 odsto godišnje, pa zašto bi onda građanima na štednju plaćali više – objašnjava Uzelac.

Ekonomisti poručuju da su kamate na štednju u Srbiji na nivou kamata razvijenih evropskih zemalja i da građani ubuduće ne treba da očekuju povoljnije uslove.
– Danas je nivo depozita u bankama gotovo isti kao i prethodne godine. Nivo štednje u bankama se nije smanjio, pa se bankarima ne isplati da depozite građana plaćaju više nego što to čine danas – kaže za Srpsku ekonomiju ekonomista i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić. Naš sagovornik dodaje da su kamate na štednju u Srbiji danas na nivou kamata u Evropi.
– Promene nabolje ne treba očekivati. S jedne strane, to je trend na međunarodnom bankarskom tržištu. S druge, banke u Srbiji se suočavaju s problemom viška likvidnosti i novca. S obzirom na to da nemaju dovoljno kvalitetnih i nerizičnih kredita koje mogu finansirati i odobravati, nema osnova ni da kamate na štednju budu atraktivnije – ocenio je Hanić.
Bankari to nezvanično potvrđuju. Zvanično, međutim, teško govore o kamatama – oni koji se njima ne mogu pohvaliti ih prećutkuju, dok manje banke, koje se bore za bolju poziciju na trzištu, imaju drugačiju politiku.

U Unikredit banci napominju za Srpsku ekonomiju da su  ponudu povodom ovogodišnje Nedelje štednje kreirali vodeći računa o potrebama klijenata, ne sporeći da su vodili računa i o kretanjima na tržištu.
– Pažnju smo posvetili građenju odnosa s građanima osmislivši program koji nagrađuje njihovu lojalnost. Do kraja godine postojeći klijenti banke koji upute svoje prijatelje, kolege ili rođake da oroče sredstva u ovoj banci ostvariće pravo na još povoljnije kamatne stope za štednju u evrima – napominju u ovoj banci.

U Sosijete ženeral banci zadržali su se na redovnim kamatama, bez specijalne ponude u Nedelji štednje, dok je Pireus banka vodila jaku kampanju u pogledu visine kamate. Oni su ponudili kamatu na oročene evre od 1,3 odsto na 25 meseci, odnosno 0,9 odsto za oročenja na 15 meseci. Za štednju u dinarima u ovoj banci kamate se kreću od 3,1 odsto za depozite položene na tri meseca, 3,3 odsto za štednju na šest meseci, do 3,95 odsto za 12 meseci.

Dobru zaradu na depozitima, dakle, više ne treba očekivati. Jedina pozitivna strana niskih kamata na štednju mogu da budu povoljnije kamate na kredite.