KO KUPUJE NA BEOGRADSKOJ BERZI

Piše: Sanja Radinović

Učešće stranih investitora na domaćoj berzi u odnosu na ranije godine svedeno je na minimum. Nekada su na Beogradskoj berzi, pored investitora iz regiona, Slovenije, Hrvatske i Austrije, veliko učešće imali i globalni investicioni fondovi iz SAD, Skandinavije, Evrope… Oni su gotovo svakodnevno sve do 2009. kupovali pakete najboljih srpskih akcija, poput AIK banke, “Sojaproteina”, “Energoprojekt holdinga”, Agrobanke, “Bambija”, “Imleka”… Švedski investicioni fond “East Capital” u određenim trenucima je, recimo, posedovao akcije i po dvadeset srpskih kompanija. Danas je situacija sasvim drugačija, te se retko kad pojavi značajniji inostrani portfeljni investitor.

TELEKOM JEDINI SPAS

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta priznaje da je berza “u jako teškoj situaciji”. Kako kaže, na njoj se trguje, ali njeni potencijali nisu neiskorišćeni, i na njoj bi bilo potrebno privatizovati jednu državnu firmu. Godinama se govori da bi to mogao da bude “Telekom” i da bi takav potez znatno oživeo domaće tržište kapitala i privukao na berzu ozbiljne investitore.

Prema podacima Beogradske berze dostavljenim našem magazinu, strani investitori su u ukupnom prometu akcijama na našoj berzi tokom oktobra učestvovali sa 44 odsto, a tokom septembra sa 50 procenata. Detaljniji podaci pokazuju, međutim, da su stranci u oktobru u kupovini srpskih akcija učestvovali sa svega 21 odsto, dok je taj pokazatelj tokom septembra bio nešto veći i iznosio 45 procenata.

U njihovom fokusu, takođe, nisu bile akcije i po deset srpskih kompanija, kao što je to ranije bio slučaj. Ove investitore, naime, najviše interesuju akcije Aerodroma “Nikola Tesla” i NIS, koje su se na Beogradskoj berzi pojavile tokom 2010. i 2011, zahvaljujući odluci države Srbije. Njihova vrednost je u međuvremenu u pojedinim trenucima bila i duplirana, dobra zarada je, dakle, postojala, a najvažnije je da su te akcije likvidne, što za investitora znači da ih u gotovo svakom momentu može prodati.

Oskudan broj stranih investitora ne čudi Nenada Gujaničića, stručnjaka koji je godinama aktivan na srpskom tržištu kapitala, a danas je zaposlen u brokerskoj kući “Vajs broker”. Razloga je, kako tvrdi za Srpsku ekonomiju, nekoliko.

– Ponuda akcija na Beogradskoj berzi je prilično skromna, a i onim što se nudi trguje se u veoma malom obimu. To je velika prepreka za ulaganje institucionalnih investitora. Beogradska berza se svela na 10-15 akcija kojima se ozbiljnije trguje, što je direktna posledica povlačenja sa tržišta velikog broja kompanija. Ove godine su najprometnije akcije NIS, “Energoprojekta” i AIK banke, koja je jedna od poslednjih hartija koja se našla na putu odlaska sa tržišta – ocenio je Gujaničić.

PODSTREK ZA BERZU:
EKONOMSKI NAPREDAK SRBIJE

– Razgledam tržišta preko 60 zemalja u svetu. Kad naiđem na zemlju kao što je Srbija, u kojoj je investiciona klima poboljšana, želim da kupim što više kompanija na njenoj berzi i da ne propustim nijednu koja mi može doneti profit. Investiram u banke, aerodrome, energetske kompanije – rekao je nedavno u Beogradu, na konferenciji Beogradske berze, Maršal Stoker, predsednik američkog investicionog fonda “Eaton Vance”.

O domaćim investitorima istovremeno se malo govori. Poznate srpske biznismene je i danas, kao i ranije, skoro nemoguće prepoznati među akcionarima kompanija na Beogradskoj berzi. Jedan od razloga je što se kriju iza kompanija osnovanih u inostranstvu. Ranijih godina srpske akcije su kupovali Miroslav Mišković, Filip Cepter… Petar Matijević je preko berze kupovao većinu udela u svojim poljoprivrednim kompanijama, a na srpskoj berzi dugo je bio prisutan i biznismen Đorđije Nicović. Zamiranje berze učinilo je da ovi investitori više nisu aktivni.

Izvor Srpske ekonomije kaže da se među kupcima danas nalaze ljudi nepoznati domaćoj javnosti, koji imaju svoj biznis ili dobro plaćene profesije, a upoznati su s poslovanjem berze. Među njima ima lekara, ozbiljnih privrednika, novinara…

Ono što je neophodno da se uradi kako bi tržište oživelo, tvrdi Gujaničić, jeste da se najpre promeni ekonomska politika, sa orijentacijom na tržište, i listiranje najvećih državnih preduzeća u nekoj od faza njihove privatizacije. Time bi se postepeno vratilo poverenje među investitore, čiji bi dolazak uporedo morala pratiti i reforma institucija tržišta.

Srbija je, takođe, i dalje jedna od zemalja s najnižim nivoom zaštite prava manjinskih akcionara, što je ključna odrednica nivoa razvoja tržišta.

Ostali naslovi