SRBIJA U REGIONALNOJ UTAKMICI

Ako analiziramo trgovinsku razmenu između Srbije i zemalja u njenom neposrednom susedstvu, uočićemo veoma povoljne statističke rezultate na račun srpske privrede. Da li će se takav, moglo bi se reći pozitivan trend nastaviti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, umnogome zavisi i od aktuelnih političkih i bezbednosnih kretanja u regionu.

Trgovinska razmena Srbije sa njenim susedima na tzv. prostoru bivše Jugoslavije, na koji se odnosi politički iskovan termin Zapadni Balkan, svedoči da je srpska privreda snažnija u odnosu na privrede drugih zemalja u pomenutom regionu. Robna razmena između Srbije i Albanije u 2016. godini dostigla je ukupnu vrednost od 120,7 miliona evra. U odnosu na 2015. godinu, zabeleženo je uvećanje trgovinske razmene, prema podacima državnih organa, od 9,91 procenat. Od ukupne vrednosti ove razmene Srbija je na tržištu Albanije plasirala svoju robu u vrednosti od čak 93,5 miliona evra, dok je albanski uvoz u Srbiju znatno manji, odnosno 27,5 miliona evra. Ipak, albanski uvoz na srpskom tržištu beleži drastičan rast, od 50,8%, u odnosu na 2015. godinu. Na godišnjem nivou, Srbija u procesu trgovinske razmene sa Albanijom upisuje suficit od 66,3 miliona evra.

Kad je reč o trgovini na liniji Beograd–Podgorica, situacija je još povoljnija za sprsku privredu. U ukupno ostvarenom izvozu Srbije, Crna Gora se nalazi na visokom 6. mestu. Ukupna robna razmena u 2016. godina bila je 709,8 miliona evra, što je za 6,2% više u odnosu na 2015. godinu. Proizvodi koje su srpski privrednici isporučili tržištu Crne Gore bili su u vrednosti od 651,5 miliona evra, dok uvoz Crne Gore na srpskom tržištu vredi samo 58,3 miliona. Ove brojke nam pokazuju da je Crna Gora jedan od ključnih trgovinskih partnera Srbije, a najbolji dokaz za to je suficit koji je Srbija ostvarila u 2016, od 593,2 miliona evra. Najveći procenat proizvoda koji je Srbija plasirala na crnogorskom tržištu potiču iz automobilske industrije.

Trgovina s Bosnom i Hercegovinom beleži još bolje rezultate za ukupnu srpsku privredu. Republika Srbija ima najveću vrednost razmene robe sa ovim susedom. U 2016. godini ukupna trgovinska razmena je dostigla vrednost od 1.524,6 miliona evra, odnosno više od jednu i po milijardu. Od ukupne vrednosti na strani srpskog izvoza je 1,118,6 miliona evra, skoro jedna milijarda i dvesta miliona, dok je uvoz BiH na tržištu Srbije 406 miliona evra. Trgovinska razmena između Srbije i BiH upisuje suficit na srpskoj strani od 712,6 miliona.

U Republici Makedoniji Srbija takođe beleži skoro tri puta veći izvoz u odnosu na uvoz makedonskih proizvoda. Ukupna robna razmena u 2016. godini između ove dve države bila je 726,5 miliona evra i uočen je pozitivan trend, odnosno uvećanje od 10,88%, za razliku od 2015. godine. Makedonska država je na istaknutom sedmom mestu na listi ukupno ostvarenog izvoza Srbije, koja je u 2016. godini plasirala svoju robu na makedonskom tržištu u iznosu od 534,4 miliona evra, dok su, sa druge strane, makedonski proizvodi koji su pronašli svoje mesto na srpskom tržištu u 2016. godini ukupno vredeli 192,1 milion evra. Suficit Srbije znatno je manji ako ga uporedimo sa suficitom koji ostvaruje u trgovinskim odnosima sa Crnom Gorom i BiH, no ipak, obračunava se na preko 300 miliona evra.