Uticaj digitalne revolucije na dugovečnost firmi

Najstarija kompanija na svetu, Kongo Gumi iz Japana, osnovana je još 578. godine i bavi se građevinskim poslovima. Počeli su pre 1.440 godina, na izgradnji japanskog budističkog hrama, i u svojoj bogatoj istoriji učestvovali su u izgradnji mnogih poznatih objekata, uključujući zamak u Osaki u 16. veku, ali ostali su specijalisti za izgradnju budističkih hramova. Nažalost, 2006. imali su finansijskih teškoća i preuzela ih je firma Takamatsu, i okviru koje su i danas kao posebna firma-ćerka. Druga firma s najdužim poslovanjem bez prekida je hotel Nishiyama Onsen Keiunkan u mestu Hajakava u Japanu, osnovan 705. godine na izvorima tople vode, a vodile su ga 52 generacije iste porodice sve do danas. Ako vas put nanese u prefekturu Jamanaši, vredi posetiti ovaj hotel, koji je u Ginisovoj knjizi rekorda kao najstariji na svetu. Na listi prvih 10 najstarijih svetskih firmi šest su iz Japana, dok je u Evropi najstariji restoran Stiftskeller St. Peter u Salcburgu, koji se prvi put pominje 803. godine, i tvrdi se da su njegovi gosti, između ostalih, bili i Mocart i Kolumbo. Kad je reč o tako starim kompanijama, treba istaći da nije nimalo lako održati poslovanje u tako dugom periodu, a posebno tokom ratova ili velikih promena kao što su industrijske revolucije. Tako je i danas, kada digitalna revolucija može da donese prekide u poslovanju ako se ne prihvate promene koje ona nameće.

Analiza dugovečnosti svih kompanija na berzi pokazuje da se u poslednjih tridesetak godina prosečan životni vek firmi skoro prepolovio, sa 60 godina na manje od 30.

Iz analize se može uočiti i drugi trend, a to je da se promenilo raspoloženje investitora. Oni su ranije ulagali u kompanije koje su posedovale materijalna sredstva (fabrike, mašine, zgrade, hotele) i materijalna sredstva su imala veliki uticaj na vrednost kompanije.