Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

SRBIJA U REGIONALNOJ UTAKMICI

Piše: Mitko Arnaudov

Ako analiziramo trgovinsku razmenu između Srbije i zemalja u njenom neposrednom susedstvu, uočićemo veoma povoljne statističke rezultate na račun srpske privrede. Da li će se takav, moglo bi se reći pozitivan trend nastaviti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, umnogome zavisi i od aktuelnih političkih i bezbednosnih kretanja u regionu.

Trgovinska razmena Srbije sa njenim susedima na tzv. prostoru bivše Jugoslavije, na koji se odnosi politički iskovan termin Zapadni Balkan, svedoči da je srpska privreda snažnija u odnosu na privrede drugih zemalja u pomenutom regionu. Robna razmena između Srbije i Albanije u 2016. godini dostigla je ukupnu vrednost od 120,7 miliona evra. U odnosu na 2015. godinu, zabeleženo je uvećanje trgovinske razmene, prema podacima državnih organa, od 9,91 procenat. Od ukupne vrednosti ove razmene Srbija je na tržištu Albanije plasirala svoju robu u vrednosti od čak 93,5 miliona evra, dok je albanski uvoz u Srbiju znatno manji, odnosno 27,5 miliona evra. Ipak, albanski uvoz na srpskom tržištu beleži drastičan rast, od 50,8%, u odnosu na 2015. godinu. Na godišnjem nivou, Srbija u procesu trgovinske razmene sa Albanijom upisuje suficit od 66,3 miliona evra.

Kad je reč o trgovini na liniji Beograd–Podgorica, situacija je još povoljnija za sprsku privredu. U ukupno ostvarenom izvozu Srbije, Crna Gora se nalazi na visokom 6. mestu. Ukupna robna razmena u 2016. godina bila je 709,8 miliona evra, što je za 6,2% više u odnosu na 2015. godinu. Proizvodi koje su srpski privrednici isporučili tržištu Crne Gore bili su u vrednosti od 651,5 miliona evra, dok uvoz Crne Gore na srpskom tržištu vredi samo 58,3 miliona. Ove brojke nam pokazuju da je Crna Gora jedan od ključnih trgovinskih partnera Srbije, a najbolji dokaz za to je suficit koji je Srbija ostvarila u 2016, od 593,2 miliona evra. Najveći procenat proizvoda koji je Srbija plasirala na crnogorskom tržištu potiču iz automobilske industrije.

Trgovina s Bosnom i Hercegovinom beleži još bolje rezultate za ukupnu srpsku privredu. Republika Srbija ima najveću vrednost razmene robe sa ovim susedom. U 2016. godini ukupna trgovinska razmena je dostigla vrednost od 1.524,6 miliona evra, odnosno više od jednu i po milijardu. Od ukupne vrednosti na strani srpskog izvoza je 1,118,6 miliona evra, skoro jedna milijarda i dvesta miliona, dok je uvoz BiH na tržištu Srbije 406 miliona evra. Trgovinska razmena između Srbije i BiH upisuje suficit na srpskoj strani od 712,6 miliona.

U Republici Makedoniji Srbija takođe beleži skoro tri puta veći izvoz u odnosu na uvoz makedonskih proizvoda. Ukupna robna razmena u 2016. godini između ove dve države bila je 726,5 miliona evra i uočen je pozitivan trend, odnosno uvećanje od 10,88%, za razliku od 2015. godine. Makedonska država je na istaknutom sedmom mestu na listi ukupno ostvarenog izvoza Srbije, koja je u 2016. godini plasirala svoju robu na makedonskom tržištu u iznosu od 534,4 miliona evra, dok su, sa druge strane, makedonski proizvodi koji su pronašli svoje mesto na srpskom tržištu u 2016. godini ukupno vredeli 192,1 milion evra. Suficit Srbije znatno je manji ako ga uporedimo sa suficitom koji ostvaruje u trgovinskim odnosima sa Crnom Gorom i BiH, no ipak, obračunava se na preko 300 miliona evra.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća