Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Biznis i finansije

Biznis i finansije

Prijava

Evropski valutni mehanizam

Evropska unija na raskršću: Rane zadate sopstvenom rukom

Piše: prof. dr Ognjen Radonjić

U privrednom smislu, od završetka Prvog svetskog rata Sjedinjene Američke Države (SAD) postaju ekonomska i finansijska sila broj jedan u svetu. Tome su doprinela dva uporedna procesa. Sa jedne strane su ekonomije zapadnih sila kao što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka znatno oslabile usled ratnih razaranja, dok je sa druge strane došlo do značajnih inovacija u američkoj industrijskoj proizvodnji. Drugi svetski rat je, opet, zapadnoj Evropi doneo nezapamćena razaranja, dok su američka preduzeća proširivala svoje kapacitete i nesmetano proizvodila. Posebno je povoljno na američku proizvodnju uticala činjenica da je postojalo jako unutrašnje tržište.

U međunarodnim monetarnim odnosima je, na osnovu dogovora postignutog u američkom planinskom centru Breton Vuds (Bretton Woods) 1944, važio zlatno-dolarski standard. Taj standard je imao sva obeležja zlatno-deviznog standarda: monetarne rezerve se sastoje od zlata i deviza; postoji ograničena konvertibilnost deviza u zlato ili drugu nacionalnu valutu; devizni kursevi su fiksirani, pri čemu smeju da osciliraju 1% od deviznog pariteta. Ipak, pravilnije je reći zlatno-dolarski standard jer je dosta dugo samo dolar bio konvertibilan u zlato i imao funkciju rezervne valute. Cena fine unce zlata bila je nepromenjena od 1934. i iznosila je 35 $.

Ostali naslovi

U 2025. godini 15% manje oglasa za posao nego prethodne

U 2025. godini 15% manje oglasa za posao nego prethodne

Srpska ekonomija

Prema podacima Infostudovih sajtova za zapošljavanje i karijerni razvoj (Poslovi Infostud, HelloWorld i Startuj Infostud) tržište rada u Srbiji je tokom 2025. godine ušlo u fazu vidljivog usporavanja, koje se najjasnije ogleda u manjem broju objavljenih oglasa

RGZ odgovara na najčešća pitanja građana

RGZ odgovara na najčešća pitanja građana

Srpska ekonomija

U cilju informisanja građana o novom postupku Ciljane konvalidacije, koji je počeo sa primenom 1. januara 2026. godine izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, a koji omogućava proveru i upis prava u katastar na osnovu starijih isprava, u nastavku dostavljamo odgovore na najčešća pitanja javnosti

Vrednost tržišta nepokretnosti 1,8 milijardu evra u trećem kvartalu 2025.

Vrednost tržišta nepokretnosti 1,8 milijardu evra u trećem kvartalu 2025.

Srpska ekonomija

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2025. godine pokazuje rast vrednosti tržišta od 2,2% i smanjenje broja transakcija od 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 30.511

Podrška malim biznisima da besplatno uvedu bezgotovinska plaćanja i u 2026.

Podrška malim biznisima da besplatno uvedu bezgotovinska plaćanja i u 2026.

Srpska ekonomija

U zemlji u kojoj je keš, pogotovo u malim radnjama, decenijama bio neprikosnoven, ohrabruje podatak da se u prethodne dve i po godine skoro 10.000 preduzetnika i vlasnika malih biznisa širom Srbije prijavilo za POS program i iskoristilo subvencije da prvi put uvede bezgotovinsko plaćanje

Rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine

Rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine

Srpska ekonomija

RGZ indeks cena stanova za Republiku Srbiju u trećem tromesečju 2025. godine iznosi 187,56 što predstavlja rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2025. godine cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,43%

Od klasičnih obuka do online kurseva

Od klasičnih obuka do online kurseva

Srpska ekonomija

Kako danas izgleda učenje u kompanijama u Srbiji, koje obuke poslodavci najčešće organizuju i koje veštine smatraju ključnim za razvoj zaposlenih - pitanja su na koja su Infostud i Krojačeva škola pokušali da daju odgovor kroz zajedničko istraživanje sprovedeno tokom novembra 2025. godine

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srbija pod pritiskom novih sajberpretnji

Srpska ekonomija

Dok globalni talas sajberpretnji obara nove rekorde, a broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky detektuje premašuje pola miliona dnevno, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda – sa značajnim porastom naprednih napada i sve očiglednijom ranjivošću sektora malih i srednjih preduzeća (MSP)

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Tri lica zlata prednosti i razlike - ETF, digitalno i fizičko

Srpska ekonomija

Globalni investitori su podigli ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo čak 8,2 milijarde dolara. Zlatni ETF-ovi su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Najvažniji trendovi u finansijskom sektoru

Srpska ekonomija

Finansijska industrija ubrzano korača u novu digitalnu eru — dinamičniju, inteligentniju i povezaniju nego ikada ranije. Svaka inovacija donosi priliku, a svaka prilika otvara vrata kroz koja sajber rizici mogu da se provuku. Finansijske institucije moraju temeljno preispitati svoj pristup bezbednosti, prelazeći sa puke implementacije na stratešku sajber otpornost

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Nakit kao ukras, a poluge i kovanice za štednju

Srpska ekonomija

Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika - nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit se poreski tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato oslobođeno poreza